Пише Јулија Витјазева специјално за News Front

 

Никада тако није било. Financial Times је открио грандиозне Трампове планове, према којима нови амерички Председник може да жртвује исток Украјине, да призна анексију Криму, па чак и да дозволи руском Председнику Владимиру Путину да оствари све своје амбиције у Молдавији и балтичким државама ако Русија прекрши савез са Кином.

 

Овакви закључци су засновани на Трамповом обећању да жели да своју земљу поново учини великом. На крају крајева, то је могуће само у случају да се економски и политички ослаби Кина. Али, да би спровео тај план, морао би да придобије Русију на своју страну. Тако би, у знак «захвалности» за отказану лојалност и подршку кинеским партнерима Путин добио признање Крима и придруживање Молдавије и балтичких држава на тацни.

 

 

План је, наравно, једноставан и примитиван. Невероватно је да је дошао из пера бившег потпредседника Јукоса, који је сада водећи британски бизнисмен и један од главних спонзора Конзервативне странке Александра Темерка, који је из хобија написао чланак за Financial Times. Увек сам мислила да људи са таквом биографијом имају софистицирану фантазију.

 

Међутим, аналитичке способности саучесника Ходорковског нису принципијелне. Наиме, односи у љубавном троуглу Русија-Кина-САД јасно представљају основу дугорочне перспективе света. А Путин је у тој конструкцији, како признаје чак и већина русофоба, на самом врху. И од њега ће зависити да ли ће тај троугао бити једнакостран или ће некоме запасти улога тупог угла.

 

Али постоје и други важни моменти. На пример, пресељење тежишта са Берлина на Лондон. Није Меркелова већ Меј та која жели да буде главни политички савезник Вашингтона, што аутоматски и тренутно смањење улогу ЕУ у будућим геополитичким процесима.

 

На страну чињеница да ће први Трампов разговор бити са Великом Британијом, која има прилично блиску сарадњу са Кином. То нам говори да је «Магловити Албион» најслабија карика и вероватно најсклонији лојалним и компромисним везама. За разлику од Русије, која непоколебљиво стоји на својим позицијама и не показује жељу да одмах са било ким преговара тражећи подршку и добијање гаранција.

 

Знате, све ово изгледа као дечје игралиште на које старији ујутро и послеподне воде своје малишане, а након што падне ноћ одлазе на скупове за одрасле.

 

Барем за сада тако изгледа. Да ли је заиста тако, показаће време.

 

 

Међутим, у целокупнм овом сложеном и конфузном сценарију постоји само једна константа. Украјина, балтичке земље и неколико земаља источне Европе. Иако је на почетку изгледало да оне имају високу вредност, на крају се испоставило да нису вредне трошкова рекламирања. Што се тиче њихове тренутног стратешког значаја, она је на нивоу серије «Утицај ноћне лампе на либидо човека». Гломазни су, енергетски неисплативи и апсолутно бескорисни. А сада су још и безнадежни.

 

Ако претпоставимо да ће се Трамп заиста фокусирати искључиво на добробит своје земље, онда за државе, које су се надале да и даље играју на карту своје важности због географске близине са Русијом која се из неког разлога третира као стратешки битна, наступају тешка времена. И то не само зато што ће своје проблеме морати сами да решавају. Ствар је у томе да ће и Немачка, у жељи да ослободи своју економију трошкова одржавања додатних «уста» у НАТО, препустити те трошкове Пољској, Румунији и балтичким државама. И њима ће остати да одржавају војску «бранилаца» о свом трошку.

 

Не верујем да порески обвезници тих земље доживљавају ову повећану пажњу са ентузијазмом. А то је само једна од перспектива. Ако додате потпуну немогућност економске сарадње са Русијом и апсолутну преоријентацију на запад, дође вам да заплачете због кратковидости наших некада добрих суседа.

 

Што се тиче Украјине, све је јако једноставно. И веома лоше. Јер, без драгоцене подршке саветника и наде у помоћ из иностранства, она не може територијално да постоји као независна држава. Тако кажу све прогнозе.

 

Балтичким тигровима је свакако веома тужно сазнање да им земље на карти света нису битне тако независне. Могу да доказују своју важност гласним изјавама и очајничким акцијама, као што то ради Украјина, губећи драгоцено време, уместо да почну ревизију своје политике коју су водиле током последње деценије.

 

То је веома болно за его и осећај самопоштовања али, када на дневни ред дође питање опстанка у непознатим и стресним условима, многи ће смоћи снаге да то ураде. Посебно када на њихове очи почне да се утапа у агонији ништа мање независан и поносан али принципијелнији комшија.

 

Ката

Тагови: ;