Награда „Иво Андрић“ Андрићевог института из Вишеграда данас је свечано уручена Душану Ковачевићу и Захару Прилепину.

Прослављени драмски писац признање је добио за укупно књижевно стваралаштво и за последњу драму „Хипноза једне љубави“, а Прилепин за роман „Обитељ“ и књигу приповедака „Седам живота“.

„Ово је велика част, још веће задовољство што други пут дајемо Андрићеву награду у данима и месецима кад је Андрић нападана личност и што, у ствари, чињеницом да најбољег писца којег имамо и који је међу најбољима у Европи и свету награђујемо његовим именом“, рекао је отварајући свечаност у Андрићграду у Вишеграду директор Андрићевог института Емир Кустурица, преноси Спутњик.

 

Подсетивши да је суштина Андрићевог дела запретана у један велики интернационализам, а не у национализам, Кустурица је рекао да је „На Дрини ћуприја“ ризница свих боја и свакојаких људи, у којој су и они који данас живе и покушавају да од великог писца направе оно што он није.

 

„Говоримо о писцу коме смо направили град у којем постоји институт, где додељујемо по други пут књижевну награду, овога пута Душку Ковачевићу и господину Прилепину. Желим да овај нови искорак Андрићевог института буде у будућности све јачи и јачи, да пратимо ко су најбољи писци и да се трудимо да им доделимо награду“, рекао је Кустурица.

 

Чланови жирија образложили су своје мишљење на свечаности у Андрићграду, којој су присуствовали амбасадор Русије у БиХ Петар Иванцов, аташе за културу Амбасаде Русије у БиХ, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, директори института, руководиоци одељења, добитници награда.

 

 

„Већ две, три недеље моји српски пријатељи пишу ми и честитају на награди. Ја о томе ништа нисам знао до данас, мислио сам да је шала“, открио је Прилепин након што му је Емир Кустурица уручио награду.

 

Велики писац открио је одакле је дошао у Андрићград:

 

„Овде сам дошао из Доњецка. Када су ме моји другови војници испраћали, мирно су ми рекли: ’Пренеси поздрав српској браћи‘. Треба да схватите да то није речено тек онако. Руси многе народе воле, али нико не би рекао: ’Поздрави Пољаке, Италијане‘… Рус увек кад каже ’брат‘ у првом реду мисли на Србина. Мислим да би то могао да постане један од начина за разумевање шта треба читати у руској књижевности, кога прихватити.

 

Онај руски писац који је, као Достојевски или Толстој, спреман да изађе у сусрет и да помогне Србину — тај јесте брат. А онај који мења све за европске фарисејске шале — ту треба тек да се размисли. У Србији сам провео доста времена, мислим да сам овде 20. или 25. пут, и дошло је дотле да сањам не само Србију, него и српски говор“, рекао је Прилепин, откривши да је за њега пространство филмова Емира Кустурице простор његовог детињства, храбрости, весеља.

Та способност да се живи у свету с великим бројем људи православне вере, способност и да се узме оружје у руке — то су све ствари које нас зближавају више него иког другог. И ова награда коју сам добио — прва међународна, мада су моје књиге преведене на 23 језика — то што је добијам од Срба, говори да је рођена моја награда, моја, јер је од српског народа“, захвалио је Прилепин на високом признању.

 

 

Тагови: ; ; ;