Демографска неравнотежа у свету између сиромашних и богатих и даље ће имати за последицу таласе миграција једних народа ка другима, а данашње узнемирујуће социјалне и расне реакције могу бити мале у поређењу са оним што ће се дешавати у будућности. Те миграције су великог обима, изазивају социјалне и безбедносне потресе, па се означавају често појмом сеобе народа. Миграције су најчешће узроковане ратовима, а потом неподношљивим и нехуманим условима живота. Експлозивни раст становништва, уз смањење ресурса у неразвијеним земљама и земљама у развоју, раови и све већи јаз између богатих и сиромашних поред опасности од унутрашњих миграција и различитих сукоба, довео је до масовних миграција у друге државе и регионе.

 

 

Пише: Митар КОВАЧ — ФСК

 

Најзначајнији узроци великих миграција становништа су углавном безбедносне и економско пропадање, а узроковане су агресивним деловањем водећих земаља Запада, које се искључиво руководе вредностима и логиком неолибералног капитализма. Врховна вредност у том систему јесте новац (капитал) а не човек.  Изазвани хаос у многим регионима света покренуо је милионе сиромашних, расељених, обесправљених и угрожених да у потрази за оптималнијим и безбеднијим условима живота напусте матичне земље. Због тога неки аутори сматрају да повећани број миграната озбиљно нарушава безбедност држава, у које долазе и квалификују их као директну претњу безбедности, јер се мигрантске кризе све више инструментализују и са њима се управља из одређених центара моћи на Западу.

 

Заоштреност и сукобљеност интереса појединих великих сила иде до те мере да се моделују насилне смене власти и активирају замрзнути конфликти, уз јачање верског и националног екстремизма. У том процесу Србија и српски народ у целини ће имати велике безбедносне изазове и претње да заштите националне интересе. Сходно томе, мисао Јована Цвијића који је својевремено рекао: ,,Ко нам је крив што смо државу изградили насред царског друма“, остаје и даље актуелна.

 

Односи Хрватске и Републике Србије, као и Хрватске и Мађарске, били су кризи због миграната и њиховог преласка преко граница балканских држава. Неке земље су одлучиле да подигну „ограде“, како би зауставиле прилив миграната, почев од Мађарске, па до Словеније и Аустрије. Као последица затварања граница појавио се кумулиран одређени број миграната који је остао ,,заглављен“ у земљама на Западнобалканској рути. На слици  приказане су затворене државне границе земаља које се налазе на Западнобалканској рути, као и алтернативни правци проласка.

 

Затварањем граница и договором из фебруара 2016.г. између ЕУ и Турске, смањио се број миграната у земљама ЕУ, а поготово на Западнобалканској рути, једино се број повећао на морским миграционим рутама, односно Централномедитеранској и Западномедитеранској рути.

 

Миграције, поготово оне илегалне, имају огромне безбедносне реперкусије по државе на мигрантској рути, као и државе крајњег одредишта. Између четири и пет милиона миграната сваке године уђе у неку туђу државу, а при том број нелегалних прелазака границе варира између 30% и 50%. Оне са собом неминовно доносе и повећање опасности по домаће становништво од заразних болести, криминала и тероризма. За земљу домаћина оне могу услед превеликог прилива јефтине радне снаге и неочекивано великих социјалних давања представљати и извор дестабилизације њене економске сигурности. Кријумчарење миграната и трговина људима постају масовно кривично дело у земљама такозване прве мигрантске дестинације, а уједно и извор огромних нелегалних и неопорезивих прихода.

 

Питање прихвата миграната и избеглица доводи до тензија и подела не само на нивоу међународне заједнице, већ и унутар саме ЕУ и њених водећих чланица. На састанку у Прагу, септембра 2015. године представници такозваног ,,источног блока“ ЕУ који чине: Мађарска, Чешка, Словачка и Пољска, одбиле су план Европске комисије о ,,прерасподели миграната по квотама“. Мигрантска криза поделила је јавно мњење Европе. Наиме, један део јавности мигранте доживљава као опасност имајући у виду да се миграције тумаче као разарање европско културног идентитета путем планских миграција исламског становништва ради даље исламизације Европе. Такође, ставови овог дела јавности засновани су и на страху од повећања ризика и претњи од терористичких напада, као и на повећању броја криминалних радњи и других облика насиља од стране миграната. То је већинско мишљење у Европи, које је засновано на објективним разлозима.

 

 

Један од аспеката угрожавања националне безбедности Републике Србије односи се на друштвену дезорганизацију у критичним подручјима, прекид саобраћаја, блокаду граничних прелаза, нарушавање јавног реда и мира у већем обиму, сукобе полиције и миграната. Различите криминалне активности, такође, могу се довести у везу са избегличком кризом. Кључни проблем данас мигрантске кризе на Балкану јесте кријумчарење људи. Илегални преласци преко државне границе представљају повреду државног суверенитета, јер доводе у питање способност државе да успоставе контролу над својом територијом.

 

Мигрантска криза представља и економску претњу националној безбедности Републике Србије.Мигранти могу бити узрок економских тешкоћа и свакако да представљају терет буџету земље, да утичу на снижавање цене рада у ионако економски нестабилном окружењу. Евидентно је да сиромашне и земље у транзицији попут Републике Србије, немају довољно економских капацитета, као ни расположиве и наменске инфраструктуре да буду уточиште десетинама хиљада миграната, јер то представља латентну опасност по њихов развој, стабилност и просперитет.

 

С обзиром на то да је део миграната директно учествовао у ратним дејствима и да је обучен за извршење борбених дејстава у руралним и урбаним срединама, постоји реална могућност извођења појединачних терористичких акција по објектима и метама високе вредности у циљу изазивања страха и панике код становништва. Зато се може рећи да мигрантска криза представља претњу по националну безбедност Републике Србије. Посебно забрињавају претпоставке обавештајно-безбедносних органа водећих земаља ЕУ у погледу трајања кризе. Предвиђа се трајање кризе дуже време, у два периода: (1) од марта до новембра 2016. године; и (2) од марта до новембра 2017. године, где се очекује укупан прилив од око 3.000.000 миграната у Европу, а Република Србија би требала и даље бити транзитна држава.

 

Највећи притисак мигрантске кризе у Европи трпе Грчка, Србија и Македонија, што је посљедица пропале мигрантске политике Европске Уније, неспособности НАТО пакта и намере неформалних центара моћи у САД и у Великој Британији, да преко миграната управљају стањем безбедности на Блиском истоку и у Европи.

 

 

Хиљаде избјеглица, азиланата и миграната, укључујући децу, путују опасном рутом преко Балкана, остају у Македонији и Србији у „клопци“, без адекватне заштите и перспективе. Пуно је индикатора који говоре у прилог тези да се „Криза са Блиског истока, преко миграната, сели на Балкан“ и да ће тзв. међународна заједница  у неком моменту, када се велике масе миграната „заглаве на Балкану „понудити финансијску помоћ и бенефите за владајуће националне елите пропалих држава на Балкану, да пристану да се мигранти сместе у тим државама у већем броју, посебно на тзв. Западном Балкану. У целом том процесу због великог броја избеглица покренуле би се и међународне институције и органи УН.  На тај начин државе Западног Балкана биле би додатно дестабилизоване и приморане да прихвате наметнуто решење. То одлично знају и планирају водеће државе Запада и припремају стратегију за то време наредне 2017. године.

 

У припреми те стратегије веома јако и прикривено учествује Немачка, под руководством Ангеле Меркел, која се декларише за права избеглица, како би имала морално оправдање да изврши притисак на државе Западног Балкана.  Она је суштински прећутно подржала мере да се Мађарска, Словенија, Аустрија и Хрватска добро заштите на националним границама, како би се у активном периоду мигрантске кризе наредне године направио „резерват за мигранте на Западном Балкану“. Из тих разлога у неколико наврата власти ЕУ су нудиле Србији финансијску помоћ да се изграде нови капацитети за прихват и смештај миграната.

 

Медији на Западу повремено ову стратегију потхрањују и оправдавају, како би се заштитила ЕУ а тзв. Западни Балкан учинио „резерватом за мигранте“ а те државе се дуже време или никада неби примале у ЕУ. Такође, тај простор иначе сматрају зоном традиционалног неоосманизма и турских националних интереса на Балкану. Овакво решење мигрантске кризе одговарало би САД, ЕУ, УК и Турској. Гледајући на дуже време ислам би постао доминантан на Балкану а руски интереси би били трајно потиснути са Балкана. Добила би се јака демографска маса исламиста за пројектоване ратове на истоку. Таквом стратегијом решавања мигрантске кризе Србија би била угрожена више него ратом, као и њени витални национални интереси. Због тога Србија мора да схвати да је наредна година веома битна за њену националну безбедност и да несме дозволити да закулисаним одлукама и стратегијама Запада постане жртва мигрантске кризе.

 

Комесаријат за избеглице Р: Србије често посеже и за неразумним одлукама и угрожава локалне средине на мигрантској рути. Било је више немилих догађаја чије последице су биле убијства, рањавања, силовања, педофилија и слично. Не живи се безбедно ни у ценру Београда а камо ли у градовима и селима у близини граница, у захвату мигрантских рута. Тако нпр. Градско веће Зајечара није дало Комесаријату за избеглице сагласност за спровођење одлуке да се у Гамзиградској бањи отвори прихватни центар за мигранте.

 

Очекивати је на пролеће 2017.године да се настави мигрантска криза са већим интензитетом при чему би се испољило поново нејединство унутар ЕУ око квота па би Западни Балкан, као „резерват за мигранте“ постао једино прихватљиво решење. То се види и по односу власти у Немачкој и другим државама централне Европе према Ромима, које константно враћају у Србију. Државе на Балканској мигрнтској рути биле би угрожене, пре свега Србија и Македонија. Србија је најмање и урадила на припреми и уређењу границе на југу, ка БЈР Македонији и на југоистоку према Р.Бугарској. Помоћ коју пружају поједине европске земље у људству и заједничким патролама, као што су Аустрија и Словачка је симболична.

 

 

Одлучност Мађарске да своје граници заштити у потпуности и учини непропусним, а потом и Хрватске, директно угрожава Р.Србију у погледу броја миграната који се у неком масовном приливу могу наћи „заглављени“ на њеном простору. У таквој ситуацији није очекивати да ће органи ЕУ наћи разумевања да се пусте мигранти ка централној Европи. Напротив, очекивати је да ЕУ у таквој ситуацији понуди финансијска средства како би се мигранти задржали на простору тзв. Западног Балкана.  Србија треба бити свесна те опасности и стратегије ЕУ, у случају да Турска пусти тај велики талас миграната.  То би заиста био „мигрантски сунами“ за државе тзв. Запдног Балкана, пре свега за Србију, Македонију, БиХ и Црну Гору.

 

Толики број миграната променио би систем вредности, националну и верску структуру становништва. Православне земље морају бити свесне тога, како неби њихови народи постали мањина на сопственој територији.  На тај начин би и без рата постепено дошло до суштинског губљења суверености тих држава, на рачун формирања неке нове „исламске државе“. На тај простор тзв. Западног Балкана у будућности би се депортовали мигранти из ЕУ, који нису успели да се уклопе и социјализују у западни систем вредности и они чије понашање и деловање је утемељено на екстремном националном и верском фанатизму.

 

Постоји низ индикатора који указују на то да Немачка прко својих „сателита“, пре свега преко Мађарске, Хрватске и Аусрије физички блокира пролазак миграната ка њеној територији и да је Грчку и преостали део Балкана намерила да доведе у безизлазно стање. Србија би требала из поменутих разлога, да хитно приступи уређењу државне границе, посебно на вероватним правцима кретања миграната и спремно дочека март и наставак мигрантске кризе на пролеће 2017. године. Стратегија САД, УК и Немачке поводом мигрантске кризе је јасна само је питање озбиљности и одговорности власти у државама Западног Балкана да онемогуће овакав сценарио. У пролетним данима, када буде лепше време, мигранти ће се кретати вероватно већином изван граничних прелаза, како би избегли задржавање на припремљеним препрекама и блокадама.

 

Због тога припреме система безбедности треба да се наставе пуном снагом и да се што спремније дочека то судбоносно време по националну безбедност Р. Србије.

 

Тагови: ; ; ; ; ;