Сумња и скептицизам који су претходили почетку преговора у Астани, нестали су одмах након објављивања њихових резултата скупили изненађену, шарену публику. Сви су били изненађени како су организатори успели све да поставе за велики сто. Најважније од свега је чињеница да су преговарали они који реално контролишу ситуацију на терену. Раније су они вођени у Москви, Паризу, Истанбулу, са представницима сиријске опозиције који деценијама Сирију нису очима видели, и нису желели да дођу чак ни кад су позивани. Кога су они и са каквих позиција представљали сво то време — остаје мистерија. Међутим, Русија је успела, не само све да доведе за исти преговарачки сто, него и да их примора да разговарају о нацрту новог Устава.

 

 

Још један плус овим преговорима. Ја имам пријатеља Курда са севера Сирије, и он је лидер велике групације. До недавно њих нико није слушао ни чуо. Тако је било сво време у Сирији, и Курди су само чудом остали живи током свих обрачуна. После преговора у Астани говори се о признању регионалних језика и добијању аутономије. Раније је била ситуација да су курдска деца ишла у школу и била принуђена да уче њима, не сасвим разумљив арапски језик што је доводило до тога да се касније та деца не могу остварити у друштву нити остварити какву перспективу.

 

Занимљив је и руски предлог нацрта новог Устава који ограничава мандат председника државе. Надамо се да ће слична процедура бити и за остале функционере оптужене за злочине против државе и корупцију.

 

Сиријски народ се нада успостављању нормалног живота, након преговора и наставку реформи које је Асад започео 2011 године, у правцу развоја демократије и искорењивању корупције међу високим функционерима.

 

Са завршетком рата и повратком земље у миран ток, са активном улогом Русије и њених савезника као миротвораца ови процеси чишћења имају прилику да се развију.

 

 

Анхар Кочнева, арабиста, и војни новинар у Сирији и Либији о преговорима у Астани и руском предлогу нацрта Устава Сирије.

 

Тагови: