Николај Хенрикович Хартвиг, руски дипломата за кога се говорило да је «већи Србин од Срба» због његовог несебичног залагања да се смање тензије између Србије и Аустроугарске. У тим напорима га је зауставила изненадна смрт, тако да се Хартвиг сматра првом жртвом Првог светског рата.

 

Александар Чепурин одаје почаст Хартвигу

 

Николај Хартвиг је приминуо приликом своје службене посете аустроугарском конзулу барону Гизлу, од кога је хтео да добије одговор на питање: шта ће Аустроугарска учинити са Србијом после Сарајевског атента.

 

Те вечери се барон Гизл управо вратио из Беча, где је присутвовао изради концепта аустроугарског ултиматума Србији. Руски конзул Николај Хартвиг инсистирао је да га прими на разговор, па макар и у поноћ, да би од њега сазнао шта Беч намерава да уради.

 

Николај Хенрикович Хартвиг

 

Саветник аустроугарског посланства Шторк, са ким је Хартвиг разговарао тражећи сусрет са бароном Гизлом, овако је прокоментарисао Хартигов позив: » Хартвиг више не може да спречи оно што сада мора да избије! Да! Хартвиг би хтео да добије у времену док се Србија потпуно не опорави од свих губитака у балканском рату и док се поново не обнови балкански савез. Разуме се да ми то не смемо дозволити. Морамо на сваки начин искористити ову аферу да дође до рата.»

 

Николај Хартвиг је у Србију дошао 1909. године, мада је већ пре тога заволео и Србију и Србе. У својим званичним извештајима које је слао  у Русију, са много топлине је говорио о Србима и Србији. Својим дипломатским радом скренуо је пажњу службене Русије на малу православну земљу на Балкану, на коју је Русија од тада почела рачунати много озбиљније, него дотле.

 

Колико је велика била његова љубав према Србији говори и његова жеља да буде сахрањен у Србији. Такође и то што је упркос нарушеном здрављу одбио да иде на лечење, већ се упутио пут Беча да покуша да спречи рат који је Аустроугарска спремала да објави Србији.

 

Сахрана Николаја Хенриковича Хартвига

 

Сахрани Николаја Хартвига присуствовало је преко 80.000 људи. Највиши представници државне и црквене власти, генерали, војска, дипломатски кор, претседник Владе Никола Пашић, Његово Величанство Краљ Петар, престолонаследник Александар, од рускога посланства до Саборне цркве и од Саборне цркве до његовога гроба пратили су његов ковчег.

 

Дипломате одају почаст

 

Николај Хартвиг је сахрањен  на Новом Гробљу у Београду 14. Јула 1914 године. На предњој страни споменика, испод иконе Св. Николе, стоји натпис: Николају Хенриковићу Хартвигу руском царском посланику на Српском двору у знак захвалности, Општина града Београда.

 

Данас, када се обележава Дан дипломатских радника, руске дипломате који раде у Србији, дошли су на гроб Николаја Хенриковича  Хартвига како би му одали почаст.

 

Заменик амбасадора Денис Кузнедењев одаје почаст Хартвигу

 

Пред спомеником руског дипломате, са каранфилима у рукама, се окупио скоро цео дипломатски кор амбасаде Русије, са амбасадором Александром Чепурином на челу.

 

Поред амбасадора, били су присутни војни аташеи РФ пуковници Андреј Киндјаков, Владимир Корњејенков,  Александар Малишев, заменик амбасадора Денис Кузнедењев и многе друге дипломате.

 

Руске дипломета крај вечне куће свог сународника

 

Ми Срби само можемо рећи једно велико ХВАЛА за све што је Хартвиг учинио за наш народ.

 

 

Лола Ђорђевић

 

 

 

 

Тагови: ; ; ;