Тим Пауелс из компаније „Њуфјужн“ сматра да је то као кључ који нико не може да изгуби. Чип се специјалним шприцем убацује у простор између палца и кажипрста. Мишљења су подељена. Једни не виде ништа лоше у чиповању, други су оштри противници оваквог зближавања са технологијом.

 

 

Једна белгијска фирма почела је чиповање запослених. Уграђивање није обавезно, а послодавци наводе да је реч о идеји једног од радника због тога што су многи губили своје идентификационе картице.

 

Једна фирма у Белгији, специјализована за дигитални маркетинг, позвала је запослене да добровољно уграде чип.

 

Тим Пауелс из компаније „Њуфјужн“ сматра да је то као кључ који нико не може да изгуби.

 

„Зато смо се и одлучили на ово. Наши запослени стално су губили своје службене картице, зато је један од њих добио идеју за усађивање идентификације“, каже Пауелс.

 

 

Захваљујући маленом импланту, величине зрна пиринча, обезбеђена је поуздана лична идентификација, на пример, за пролаз кроз бројна врата у пословној згради. Или приступ рачунару.

 

„Ако размишљате о здрављу, супер би било да може неко да вас идентификује. Рецимо, замислите да имате саобраћајну несрећу, медицински тим одмах може да одреди да ли сте донор органа или која вам је крв потребна. Ту су и природне катастрофе или друго. Ово је добар начин да се неко идентификује“, објашњава један од запослених предности уградње чипа.

 

 

Многи стручњаци за радно право, тврде да је, на темељу Повеље о основним правима Европске уније, овакав поступак недопустив.

 

„Овај чип је Пандорина кутија која омогућава послодавцу праћење запослених, колико времена проводе изван својих канцеларија, колико пута дневно одлазе у тоалет, колико пута изађу на цигарет паузу. Могли би се извући статистички подаци о ефикасности радника“, наводи Алекси Дусвеф из Лиге за људска права.

 

 

Аутор: Нада Руменић Петрић

Извор: РТС

 

 

 

Тагови: ; ;