Пише Иља Харламов

 

Протестно-погромашка трампофобија. Отприлике тако може да се опише понашање политичких ривала 45 Председника САД након његовог званичног ступања на дужност. Чак и за време инаугурације. Јасно је да се у Америци програм актуелног шефа државе, који је сасвим јасно био формулисан још током предизборне кампање, не допада се баш сваком.

 

 

Исувише оштро, сматрају различите групе становништва. Али, другачије и не може да буде. Не може став овог или оног политичара да одговара свакоме. На земаљској кугли или у некој држави никада није било нити може да буде свеопштег консензуса.

 

Разуме се, глупо је порицати чињеницу да је Трамп у неком смислу револуционар који крши принципе наметнуте његовој земљи у току претходних деценија. Он корак по корак руши матрицу над чијем су стварању усрдно радили представници пређашњих елитних група. Елементи те матрице чврсто су усађени у свест многих обичних Американаца. Управо они и протестују.

 

Главно питање је да ли је ово кретање маса стихијско или је то сценарио у којем су јасно распоређене све улоге. Између осталог и за оне људе који се користе тајно.

 

За промену било које неугодне власти, чак и оне која се тек појавила, неопходни су војници, топовско месо. Њих једноставно треба правилно усмерити и предложити акционе планове, укључујући и уличне. Амерички политички технолози и стратези су, узгред, тата-мате у том послу. У САД су на ту тему написани читави уџбеници са детаљним инструкцијама.

 

И овде настаје сумња. Да ли се светска „сенка“ смирила, ако се признаје њено постојање, са победом вансистемског и неконтролисаног Доналда Трампа? Изгледа да није. Категорички није.

 

Наравно, на дан инаугурације биле су испоштоване све за Америку свете традиције. Нови Председник се руковао са одлазећим и чак га је отпратио до хеликоптера. На трибинама су стајали пређашњи шефови држава са својом децом и укућанима и слатко су се смешкали.

 

Била је ту и главни Трампов ривал — Хилари Клинтон. Само испод смешака на неким лицима провејавала је хладноћа.

 

Протести и погроми у САД су у порасту. Калифорнијски универзитет у Берклију, власници продавница у Њујорку. На крају, фамозан Женски марш који се догодио још у јануару.

 

Чудновато је што се центри неслагања са новом влашћу налазе управо у срединама које априори насељавају млади и енергични људи. Исти они који у свим превратима имају улогу барута.

 

Узгред, протестни покрет су подржали и Обама и Клинтонова, што је са њихове стране, ако ништа друго, политички неодговорно. Испливало је и да је један од финансијера марша феминисткиња нико други до Џорџ Сорош. Исти онај дедица Сорош који се представља као филантроп, а у ствари је међународни шпекулант са великим искуством у организацији „бојених револуција широм планете. На овим задацима ради читава фондација названа његовим именом са војском паметних, искусних и циничних стручњака.

 

Да ли је сада време да се такве технологије користе у Америци? Ако је тако, онда је Трамп озбиљно нагазио на реп светске либералне елите. А она ће или да одбаци тај реп, као гуштер, а затим да се повуче у удобну и безбедну рупу, или ће свом снагом да се брани и напада. Изгледа да је изабрана друга варијанта.

 

САД су ушле у нова доба. Раније се чинило да је та земља кључна база либералне глобалне елите које држе под контролом енормне финансијске токове. Може се рећи да су САД њихова отаџбина у философском смислу те речи. Међутим, последњи догађаји показују да то можда и није баш тако.

 

Америка је само привремено згодно уточиште које у случају непредвидиве ситуације може да буде изложено таквом ризику, какав нико не би пожелео својој родној груди.

 

Трамп се окренуо према изворним представама Американаца о својој земљи и предлаже им да се одмакну од светског мејнстрима формираног глобалистима и да се позабаве собом. То не само узнемирава већ и нервира његове политичке, у широком смислу те речи, супарнике.

 

Не треба искључити да су они у свом гневу спремни да иду до краја. И да се понашају према САД не као према изузетној и великој држави, на шта смо се одавно навикли, већ као према свакој другој држави којој треба показати где јој је место.

 

А за почетак, према истим оним уџбеницима, на чело такве државе треба поставити одговарајуће људе. Мада, тешко да ће се Трамп и његови истомишљеници уплашити такве перспективе.

 

Прошли су и они кроз ватру и кроз воду.

 

Ката

 

 

 

 

 

 

 

 

fakti.org

Тагови: ; ; ; ;