Истраживање америчког «Галупа» показује да БиХ, Бугарска, Грчка имају највише оних за које НАТО није ни «претња», ни «заштита». Србија и Русија су једине државе на истоку Европе чији грађани у знатној већини виде НАТО као претњу.

 

 

Истраживање које је спровео амерички институт „Галуп“ демантовало је и тврдње украјинског председника Петра Порошенка да грађани те земље подржавају улазак Украјине у НАТО. Према анкети, улазак Украјине у НАТО подржава свега 29 одсто грађана, док 35 процената у Алијанси види претњу.

 

У Црној Гори, где је такође више оних који сматрају да НАТО прети, а не штити — 29 одсто према 21 одсто, уз већину, 35 одсто неутралних.

 

у Русији је испитивање показало да 67 одсто грађана сматра НАТО претњом, док је тај број у Белорусији нешто нижи и износи 54 процента.

 

Истраживање показује да у Србији тек шест одсто људи верује да НАТО штити државу, док 64 одсто сматра да јој прети, уз 19 одсто оних који су неутрални.

 

У Грузији 37 одсто анкетираних НАТО сматра „заштитом“, а у Азербејџану — 21 одсто.

 

Таквих је у Јерменији вишеструко мање — једва 8 одсто.

 

У Молдавии 27 одсто њених грађана сматра NATO претњом, а 16 одсто — заштитом.

 

На заштиту НАТО-а рачуна 90 одсто косовских Шиптара и око 70 одсто Албаније.

 

Пољска — 62% заштита, 8% претња, 22% неутрално, Литванија — 57% 13% 25% и Естонија — 52% 17% 26%.

 

На шестом месту је Хрватска са 52 одсто оних који у НАТО-у виде заштиту и 17 одсто оних који виде «претњу», у Румунији половина грађана сматра да је НАТО штити, а тек осам одсто да јој прети, а у Македонији  45 одсто НАТО види као заштиту 13% као претњу а  24% испитаника — неутрално.

 

 

фото: Галуп

 

 

Тагови: ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ; ;