Прослављени српски режисер Емир Кустурица рекао је да су филмови који се снимају данас наметнути са идејом да се жртва претвори у џелата, а српски народ именује оним што није био.

 

 

Кустурица је нагласио да је традиција некадашњег југословенског «црног таласа» једина која вреди да се одржи у савременој кинематографији.

 

Он је навео да су се српски филм «Три» и хрватски филм «Бреза» бавили аутентичним проблемима, заплетима и ликовима, за разлику од нових филмова који су наметнути.

 

«Идеја је да смо ми безвредни и да треба да осветлимо мрачну страну у вези са нашом геноцидношћу и свим глупостима које су наметнуте, јер је то био циљ, да се жртва претвори у џелата. Испаде на крају 20. и почетком 21. века да наш народ који је највише трпео, именују оним што није био. А ти филмови само служе да помогну тој причи», рекао је Кустурица за «Политику».

 

Према његовим речима, сваки филм који није имао посебност, попут оне зачете у «црном таласу» остао је у сфери, како су га једном назвали, нешкодљивог филма, а то су филмови који се лако заборављају.

 

Говорећи о свом најновијем остварењу, филму «На Млијечном путу» који ће 24. фебруара отворити овогодишњи «Фест», Кустурица каже да је тај филм базиран на две истините приче и да је сценарио писан истовремено док је филм сниман.

 

«Писао сам, заправо, нови сценарио док сам правио филм. То јесте ризик, али цели је живот ризик, а филм је највећи ризик. То је као коцка. Кад погледаш већину оних који су правили преко десет филмова за живота пола можеш да бациш низ воду. У мом случају баш и не можеш, зато што је снимано дуго и пажљиво», рекао је Кустурица.

 

Он истиче да јунак његовог филма није «прикопчан» за рат, ни родољубљем, нити потребом да зарађује, већ је као типичан представник овог поднебља доживио трагедију.

 

«/Иво/ Андрић каже да ми у ратове улазимо не знајући зашто, са много питања, излазимо из њих не знајући зашто смо ратовали, а већ постављамо питања која ћемо решавати у будућим ратовима. Зашто? Зато што је то ни Исток ни Запад, најплодоноснија идеја за ратовање. Ратови нису измишљени од прекјуче, то је структурални део људске личности, а да не говорим да је рат предузеће које подстиче Волстрит и да Волстрит заправо зависи од ратова», наводи Кустурица.

 

На констатацију да је «На Млијечном путу» прожет «филмским цитатима», какав је велики сат који призива «Модерна времена» Чарлија Чаплина, Кустурица појашњава да је то стари аустро-угарски сат какви постоје по напуштеним станицама на овим просторима где, како је рекао, још увек зврје остаци старе Аустро-Угарске.

 

«Ако бисмо то преводили на језик политике, политика која се води на овој територији преузета је из обрасца Хабзбурга, начин на који се третира наш народ. Неки Кисинџер је објаснио Америци да према нама морају да се понашају као што су то радили Аустроугари. Утолико је тај мотив врло савремен», каже Кустурица.

 

 

СРНА/РТРС

Тагови: