Председничка кандидатура Александра Вучића једногласно је потврђена у петак вече. По ономе што смо видели на ТВ Пинку, чланови главног одбора владајућег СНС-а, ову одлуку су поздравили аплаузом интезитета невиђеног пуних 95 година, још од седнице Централног комитета КП СССР-а, и избора Јосифа Стаљина за њеног генералног секретара.

 

 

Да Вучић одавно планира председничку кандидатуру, показало се следећег дана. Већ у суботу ујутро, на сајту СНС-а појавио се Вучићев пропагандни спот, за је чије снимање и монтажу било потребно најмање неколико недеља. Спот је привукао завидну пажњу јавности, а његова идеја је веома слична споту украјинске минорне политичке партије »Успешнаја Крајина». Мени лично, од идејних и визуелних решења, неупоредиво већу пажњу је привукла основна порука спота: »Наша земља је поверена двојици људи, председнику и премијеру. Ако они воде земљу у разним смеровима, немогуће је очувати стабилност».

 

Наиме, пошто се Александар Вучић формално није одрекао премијерског места, нити објелоданио име свог насљедника, намеће се питање да ли овај спот индиректно сугерише да након скоро па извесног изборног тријумфа, будући председник Вучић планира да задржи и функцију премијера? Не сумњам да би главни одбор његове странке ову намјеру подржао једнаким аплаузом, као кандидатуру у петак.

 

Последњи пут су функције премијера и председника спојене у Немачкој 1934. године, након смрти председника Паула фон Хинденбурга. Разлике тадашње ситуације у Њемачкој, и данашње у Србији представљају два детаља. Прво, Томислав Николић је и даље жив и намеран да остане политички активан. Друго, тадашњи немачки канцелар је функције премијера и председника спојио без избора.

 

Наравно без измена устава ове промене не би требале да буду могуће. Међутим, ако погледамо случај најближег Вучићевог сарадника Синише Малог, који је својој супризи након развода одузео децу, можда је овај сценарио изводљив и без измена устава. Не знам да ли се у иједној земљи на свету сем у Србији, суд може доделити старатељство над троје деце високом државном функцијом презаузетом оцу, а не мајци домаћици, која нема никаквих сметњи да буде узоран родитељ. Не сумњам, да би ГО СНС истоветним аплаузом подржао Вучићеву намеру да без измена устава споји функције председника и премијера.

 

Реалније је ипак одбацити могућност да Вучић планира спајање председничке и премијерске функције, већ да оставку не подноси са намером да функцију премијера максимално експлоатише у предизборној кампањи. Ипак, поставља се питање зашто барем није објавио име свог наследника на премијерском месту? С обзиром да Александар Вучић мало шта препушта случају, могућност да свог наследника није одредио треба елиминисати у старту.

 

Уколико до краја кампање, СНС не објелодани име новог премијера Србије, то може да значи само једно: да на чело Владе Србије долази неко, ко би у предизборној кампањи итекако наштетио Вучићевој председничкој кандидатури.

 

Пошто Александар Вучић креће у кампању са позиција промоцији идеала националне независности и отпора притисцима западним амбасадорима, у председничку кампању као будући премијер идеално био би се уклопио бивши министар правде, Никола Селаковић. Поједини Вучићеви подржаваоци национале профилације, као кључни аргумент да је Селаковић будући премијер наводе да се »његова фесјбук страница од јуче спонзорише». Међутим, уколико у току кампање не буде и званично промовисан, Никола Селаковић сасвим сигурно неће постати премијер.

 

У случају да име новог премијера буде сакривено до краја предизборне кампање, онда би вероватни кандидати за то место могли да буду Зорана Михајловић, по професији интимус америчких амбасадора у Београду, или Душан Вујовић, USAID-ов министар у Влади Србије. Управо сакривање имена будућег премијера могло би да представља Вучићев већи проблем у кампањи од осталих кандидата, са изузетком можда актуелног председника Томислава Николића, кога евентуална подржка званичне Русије, неочекивано може да лансира у први план међу осталим кандидатима.

 

Оно о чему грађани Србије приликом предсједничких избора треба да поведу рачуна, да уколико до дана за гласање СНС не кандидује новог премијера, глас за Александра Вучића, вјероватно значи и глас за Зорану Михајловић на челу владе.

 

Игор Дамјановић

 

Тагови: ; ;