Пошто су изјаве председника Трампа уздрмале сигурност унутар НАТО-а, америчка администрација сада покушава да умири партнере са истока Европе. Требало би да осећај сигурности пруже нови тенкови. Ипак, скепса остаје.

До пре само годину дана амерички или немачки војници на истоку Европе били су само пуста жеља. Ипак, на самиту НАТО-а у Варшави у јулу 2016. године договорено је јаче присуство у региону и – од почетка године ка Пољској и балтичким земљама крећу се тенкови, тешко наоружање и неколико хиљада војника.

 

Ускоро ће са вежбама у Бугарској и Румунији почети и једна америчка бригада.

 

«То је парадокс», каже пољски министар спољних послова Витолд Вашчиковски.

 

«Не може се рећи да је ситуација на источном крилу Алијансе постала безбеднија, али у Пољској се сада осећамо сигурније», каже министар.

 

Та реченица добро одсликава амбивалентност ситуације.

 

Тако гледано, расположење међу делегацијама из источноевропских земаља на Конференцији о безбедности у Минхену, било је знатно боље него пре годину дана. Пољска делегација непрестано је наглашавала да се коначно више не осећа као чланица НАТО-а друге класе већ као пуноправна чланица. То «пуноправно», на истоку се мери присуством трупа НАТО-а.

Ипак нису сви тако задовољни као Пољска.

 

Литванска председница Далија Грибаускаите јесте додуше у Минхену похвалила присуство НАТО-а у њеној земљи, али је ипак затражила додатну војну подршку САД и још више трупа дуж источног крила Алијансе.

 

Закључци из јула 2016. године «нису више довољни» – мора се, како је поручила литванска председница, узети у обзир то да су америчке трупе пре свега концентрисане на западу Европе, уместо на источним границама које су највише угрожене.

 

Балтичке земље сматрају да је директно учешће САД неопходно, рекла је литванска председница Грибаускаите.

 

На истоку Европе скоро нико не формулише ствари тако јасно. Већина је и даље веома задовољна тиме што у њихове земље коначно стиже тешко наоружање НАТО-а.

Извор РТС

Тагови: ; ; ;