Пољска и Естонија одавно испуњавају пропис о издвајању два процента бруто друштвеног производа за НАТО одбрану. Румунија то намерава да испуни у овој години. Литванија, Летонија, Бугарска и Хрватска издвају за буџет НАТО одбране испод тог процента, али упркос томе издвајају више од свог БДП-а него рецимо Берлин.

 

 

«Ако Немачка и други не буду издвајали више средстава за одбрану, они угрожавају нашу стабилност» гласи оптужба са истока Европе.

 

То да би САД могле своју лојалност НАТО-у да повежу са захтевом Европи за издвајање више новца за одбрану, Источноевропљане чини нервозним.

 

Ипак на источном крилу НАТО-а знају да дискусија са Немачком о томе у изборној години нема смисла.

 

«Немачка зна шта је њена одговорност», рекла је канцеларка Ангела Меркел, осврћући се на клаузулу о издвајању два процента БДП-а за одбрану. Но она је рекла да то може бити постигнуто тек 2024. године.

 

Нови министар спољних послова Зигмар Габријел јасно је нагласио да би додатне милијарде могле да буду инвестиране у развојну помоћ и интеграцију избеглица, уместо у тенкове.

 

РТС

 

Тагови: ; ; ;