«Агенда украјинизације је јасна: потпирују се националне пођеле, подржавају недемократски, чак и фашистички режими, који Западу служе као марионете, стварају се банана, пропале државе, лаке за контролисање. То су несуверене и колонизоване земље. Борба против тога императив је нашег времена, антифашизам за 21. вијек!» — рекао је политичар и новинар из Црне Горе, оснивач «Покрета за неутралност» Марко Милачић у Европском Парламенту.

 

 

Другог дана боравка у Бриселу тим Референдумског каравана разговарао је са европским парламентарцима Игором Шолтесом и Татјаном Жданоком. Провјера воље народа о дугорочним одлукама за европске парламентарце је неупитна.
Милачић је у разговору са њима истакао нужност расписивања референдума. У разговору са парламентарком Жданоком он је рекао да је расписивање референдум имперетив црногорског друштва и кључ за деблокаду демократских процеса у Црној Гори:

Овако важно питање мора бити у рукама грађана, а не уског круга људи, чак и да ти људи нису уроњени у организовани криминал. Уколико та група ипак одлучи да игнорише вољу народа и одлуку прогура кроз полупарламент и квазипарламент, онда ће грађани бити приморани да преузму одговорност и организују општи народни референдум. То је наше право и наша обавеза.

 

Совјети су исписивали своја имена и пароле, писали слободу по зидовима Рајстага, када су човјечанство ослобађали од зла нацизма. На унутрашњим зидовима и даље је ћирилица као знамење велике слободе и отпора. Слава им. (с) Марко Милачић

 

Жданока је изразила своје мишљење о питању референдума:

 

Чланство у војним савезима је веома важна ствар и она је дио самоопоређељења народа. Један од најважнијих чланова Универзалне декларације о људским правима је право народа на самоопређељење. Дакле, тежња црногорског народа за референдумом о чланству у НАТО је јединствена реализација универзалног људског права.

 

Адвокат Бошко Чармак, члан Каравана, додао је сљедеће:

Питање НАТО интеграција свакако припада категорији питања права народа на самоопређељење. Референдум о НАТО интеграцијама Црне Горе, у околностима гђе око овог модела одлучивања постоји готово потпуни консезус код грађана Црне Горе, представља предуслов овог процеса. Само расписивање референдума је први корак. Други корак је борба за контролу поменутог процеса, који треба да буде изграђен учешћем свих заинтересованих страна. Тек онда, уз наведене предуслове, можемо рачунати на демократску и одрживу одлуку о НАТО интеграцијама Црне Горе. Тренутно је ово питање оптерећено неприхватљивим монополом једног човјека који продукује и продубљује кризу у друштву.

 

Игор Шолтес, посланик Европског парламента, истиче да расписивање референдума о важним стратешким питањима представља провјеру власти и манифест демократије:

 За сваку демократску земљу обавезно је и „хигијенскиˮ да о неким стратешким питањима, као што је улазак у међународне интеграције, пита народ, а највиши облик демократије за то је референдум. Референдум на неки начин представља провјеру власти и даје јој смјернице за будућност. Зато мислим да у вези са питањем референдума нема никакве сумње. Вјерујем и да се све колеге из Европског парламента слажу да значајне одлуке треба да буду воља грађана.

 

На састанку Шолтесом Марко Милачић је казао:

Искуство Словеније поводом референдума нама је веома важно, имајући у виду да је Словенија имала референдум о уласку у НАТО, заједно са референдумом о уласку у Европску унију. Дакле, Словенија је примјер како треба испоштовати вољу грађана и основне принципе демократије.
Члан Референдумског каравана Никола Грдинић објаснио је још један феномен који је тренутно присутан у Црној Гори.

 
Имамо ситуацију гђе се и неки симпатизери тј. гласачи владајућег ДПС-а противе уласку у НАТО, док би сви посланици те странке у парламенту дигли руку за улазак у НАТО, ако би се та одлука доносила у скупштини, с обзиром на то да је њихова улога да климају главом на наредбе великог вође, а не да представљају народ. На тај начин се обесмишљава смисао посланика као представника бирача. Недавно смо чули и изјаву актуелног премијера Душка Марковића у којој је отворено нудио Луку Бар, као мјесто гђе би НАТО могао да направи базу. Та изјава подигла је прашину и у опозиционим партијама које су про-НАТО оријентисане, што је морало имати утицаја и на бираче тих партија који нису повезивали улазак у НАТО са изградњом војних база у нашој земљи. Борећи се за референдум ми се чак боримо и за политичке неистомишљенике, али сматрамо да сваки грађанин Црне Горе мора појединачно да се изјасни о овом питању.

 

Марко Милачић

Тагови: ; ; ; ;