Турска је кроз читаву историју политички и војно била заинтересована за простор Блиског Истока, али и Балкана. Њене аспирације су биле веће док је била моћна империја и сањала да загосподари светским пространствима, ширећи огњем и мачем исламску веру и културу. Данас Турска настоји да буде водећа регионална сила и да се прикључи друштву најутицајнијих држава савременог света, рекао је др Митар Ковач, члан Председништва и председник Одбора за одбрану Српске народне партије.

 

Он је на конференцији „Панисламизам, неоосманизам и савремена Турска – последице по регионалну безбедност“ у организацији Института за међународну политику и привреду, говорио на тему „Војни аспект деловања савремене Турске“.

 

Како је истакао Турска се данас озбиљно дистанцирала од секуларне државе у правцу доминације вере у управљању државом.  Такав тренд промена значајно се рефлектује на све функције државе, посебно на спољнополитичку и одбрамбену, односно турске оружане снаге које су биле гарант секуларне државе и чувари дела Кемала Ататурка.

 

Војни аспект деловања Турске тешко је сагледати без непосредног увида у њене спољнополитичке односе са утицајним субјектима међународних односа, као и без сагледавања унутрашње стабилности и терористичког деловања припадника Исламске државе и оружане побуне Курда. Напори које Турска улаже у побољшање сопствене позиције у међународној заједници постају све видљивији. Премијер Турске Јилдирим најавио је да ћe фокус Турске бити на побољшању односа са Русијом, Израелом, Eгиптом и Сиријом. Таква стратегија, након почетка сарадње са Русијом, довела је и до отвореног и конструктивног укључивања Турске у рату у Сирији, где настоји да успостави властиту сферу утицаја на северу те државе. Зато се очекује наставак турског ангажовања у Cирији које  ће у све већој мери бити усмерено на борбу против курдских формација у тој земљи. Турска такође настоји да „присвоји“ решавање палестинског питање од Египта – објаснио је Ковач.

 

Говорећи о спољнополитичком деловању Турске на Балкану Ковач је рекао да је оно у протеклом периоду било је смањено због преокупираности тамошњих власти унутрашњом ситуацијом и кризама у Ираку и Сирији.

 

Привремена пасивност Анкаре ипак није довела до прекида програма јачања палитичког и економског присуства, примарно у Босни и Херцеговини, али и у Србији, Македонији… Турске власти наставиће да пружају подршку институцијама у Приштини са циљем афирмације независности лажне државе Косово. И даље остају један од најактивнијих заговорника трансформације Косовских снага безбедности у „Оружане снаге Косова“ и ревизије Дејтонског уставног оквира у БиХ – истакао је Ковач.

 

 

Председник Одбора за одбрану СНП је додао да на јачање позиције Анкаре на Балакну утиче и чињеница да је Турска постала важан фактор у енергетској безбедности због изградње гасовода Турски ток али и великог утицаја на мигрантску кризу с обзиром на то да је ова земља прва на „линији одбране“.

 

Расту изгледи да Турска, која у потпуности контролише миграторни притисак на „балканској рути“, ту позицију искористи како би од европских и земаља региона испословала нове привилегије на Балкану – упозорио је Ковач.

 

Објашњавајући политичке инструменте којима Турска покушава да увећа утицај на Балкану Ковач је нагласио да је то пре свега деловање кроз НАТО пакт.

 

Ширење НАТО на све балканске државе за Анкару представља начин да сачува њене заједничке интересе са САД. Око решавања отворених питања међу балканским земљама Турска покушава да ограничи утицај ЕУ и да се наметне као алтернативни центар утицаја – наглашава он.

 

 

Ковач је навео да се економски инструменти деловања Анкаре огледају у директним инвестицијама у стратешке привредне секторе.

 

Турска је оријентисана на саобраћајну инфраструтуру у Србији, БиХ и Албанији, и жели да је повеже у јединствену саобраћајну целину. Али за сада је инвестирање у региону и даље знатно ниже у односу на улагања ЕУ и Русије. Што се тиче културолошких инструмената они се пре свега односе на верски утицај. Директорат за верска питања Турске значајно је повећао број сусрета са локалним исламским верским званичницима и висину новчаних средстава за стипендирање студената теологије из балканских земаља (на годишњем нивоу на школовање у Турску се yпућује око 300 студената из региона). Турски верски званичници озбиљно настоје да се активно укључе н у рад Исламске заједнице у Македонији и Србији. Очекује се и јачање активности ка стварању обједињене Исламске заједнице на Балкану, укључујући и ону у Србији, а под окриљем турских верских власти – објаснио је Ковач.

 

Он је закључио да се војно деловање Турске може сагледати у контексту три кључна питања: реформе и „чистке“ у турским оружаним снагама; борба против оружане побуне Курда у Турској, Сирији и Ираку и учешће у рату у Сирији у борби против Исламске државе; као и војно технолошку модернизацију турских оружаних снага.

 

 

Извор: srpskanarodnapartija.rs

 

Тагови: ;