Русија активно користи своје културне везе са православним народима Балкана, док се утицај ЕУ на регион, напротив, смањује због топљења перспективе проширења ЕУ, пише Financial Times.

 

У ЕУ и НАТО покушавају да одгонетну са које стране ће стићи наредни изазов од Русије. По мишљењу новинара овог листа, они не треба да се брину за балтичке земље, већ за Југоисточну Европу и Балкан.

 

 

Након деведесетих година прошлог века, које су обележили ратови на Балкану, дошло је до стабилизације захваљујући подршци САД и можда далекој, али перспективној интеграцији са ЕУ, што је на крају помогло да се обједини народ бивше Југославије, као што се то десило са Француском и Немачком.

 

Сада, у позадини економске кризе, таласа миграната, Brexit и раста национализма у Европи, ново проширење ЕУ тешко да може да се предвиди, док Доналда Трамп изгледа уопште није заинтересован за земље на маргини Европе, пише лист. Та чињеница отвара Русији могућност да пружи отпор ширењу утицаја ЕУ и САД и да покуша да измени савезе, па чак и границе.

 

„Москва користи своје културне везе са православним словенским народима“, пише лист.

 

Према речима аутора чланка, какви год превирања да се дешавају на Балкану, рука Москве ће бити негде около. Он тврди да је покушај октобарског државног удара у Црној Гори, који су прво приписивали српским националистима, у ствари био организован уз подршку руских специјалних служби, како би се онемогућило да земља уђе у НАТО. Воз који је кренуо према «Косову» са натписом „Косово је Србија“ такође је био произведен у Русији. Осим тога, Русија подржава националистички расположеног председника Републике Српске Милорада Додика, који позива на отцепљење од Босне и Херцеговине, а у кризи у Македонији подржава страну коју не подржава ЕУ.

 

Како би се у региону пружио отпор Русији и како се не би дозволило присуство руске војске, САД и ЕУ треба да се боре за симпатије становника Балкана. Без обзира на саветнике и чиновнике Доналда Трампа, као и на његове личне ставове и погледе, постоји вероватноћа да ће САД остати заинтересоване за развој Европе.

 

Уосталом, чак и ако је перспектива уласка Балкана у ЕУ магловита, Европа поседује полуге утицаја на ту ситуацију. Као извор помоћи, инвестиција и по трговинским односима ЕУ значајно превазилази Русији. Без обзира на културне везе са Русијом, практично цео миграциони талас са Балкана одлази у Европу.

 

Међутим, биће мало обећања и инвестиција од Европе како би се ситуација исправила. ЕУ треба да се бави овим регионом много више, сматра аутор чланка. Потребно је пажљиво пратити развој ситуације, борити се против руске пропаганде, а европски лидери треба стално да посећују регион, како би показали да Балкан и његове проблеме схватају озбиљно.

 

„Пре свега, за то је потребна политичка воља. Без тога најпроблематичнији угао Европе може се сурвати у своју тамну прошлост, што може имати опасне последице по читав континент“, закључује Financial Times, а преноси Спутњик.

 

Ката

 

 

 

 

Тагови: ; ;