Завршила се посета канцеларке Ангеле Меркел Вашингтону, која се продужила на три дана због снега и олује на источној обали. Припрема посете је у Немачкој изазвала претерано узбуђење. Медији су представљали канцеларку као херојског браниоца вредности западног света, а на другој страни је «разарач» Трамп. У ствари, односи америчког Председника и немачке канцеларке су прозаични и веома тешки.

 

 

Опрезна као и увек, Меркелова није ушла у отворени сукоб са Председником САД. Трампу се, наравно, не свиђа тај евроатлантски естаблишмент, чији су представници Хилари Клинтон и сама Ангела Меркел. Оно што је најважније, Меркелова је јасно дала до знања да амерички председници долазе и одлазе, а оданост Немачке Америци остаје непоколебљива.

 

Са своје стране, Доналд Трамп је чак нашао прилику да успостави лични однос са немачком лидерком.

 

«У најмању руку, можда имамо нешто заједничко», помало је лакомислено рекао Ангели Меркел.

 

Шта му је канцеларка одговорила, не зна се, а штампа о томе не јавља. Међутим, својевремено прислушкивање телефона Ангеле Меркел, које су организовали Американци, није утицало на лојалност тренутне немачке елите. У крајњем случају, пријатељи се тако не понашају, прекорно је тада коментарисао тадашњи канцелар, али то није утицало на односе између Немачке и САД. Трамп, на пример, може да одбије да се рукује са дамом када то затраже фотографи, али Меркелова никада не би тако нешто могла ни да замисли.

 

На заједничкој конференцији за новинаре, обоје су рекли да је разговор био плодоностан и да су спремни за даљу сарадњу. Као што се очекивало, Трамп је поменуо немачке обавезе у вези трошкова одбране. Председник је такође похвалио акције Бундесвера у Авганистану и лидерску позицију Меркелове у решавању сукоба у Украјини. Канцеларка је рекла да је решење украјинске кризе услов да би се обновили нормални односи са Русијом. Међутим, Украјина је на конференцији за новинаре споменута само овлаш.

 

Новинари су питањима приморали двоје лидера да говоре и о разликама у ставовима. У суштини, реч је о две важне тачке, а то су миграција и индустријска политике. По тим питањима је свака страна остала на својим позицијама. Доналд Трамп стоји на ставу да су морају увести мере за заштиту граница, а Меркелова инсистира на позитивној улози миграната у развоју привреде. Шта се крије иза ових речи у стварности, може се разумети из пројеката кандидата за председника Француске Емануила Макрона. Суштина ових пројеката је смањење социјалних давања под притиском конкуренције на тржишту рада са јефтином радном снагом коју представљају мигранти.

 

Трамп је потврдио своју намеру да се САД окрену индустријској производњи, на шта је Меркелова одговорила да је у постиндустријском свету рад у струци постао непотребан. Ако је тако, није јасно зашто је Немачка толико забринута због могућег окретања САД производњи? Узгред, Немци су веома поносни на чињеницу да је релативно висок удео прерађивачке индустрије у стварању бруто домаћег производа Немачке, у поређењу са другим земљама, земљи олакшало да брзо превазиђе последице кризе 2008-2009.

 

Што се тиче међузависности две привреде, она остаје на високом нивоу. Данас су немачке инвестиције у САД 271 милијарди евра, а немачке компаније обезбеђују посао за 800 000 Американаца. То објашњава Трампове речи: «Поздрављам сарадњу између наших земаља и предузећа». То објашњава и улогу у разговорима шефова највећих корпорација у Немачкој и САД. Са немачке стране су ту били Siemens, Schaeffler и BMW а са америчке стране IBM, Dow Chemical и Salesforce.

 

«Преговори су тешки али Доналд Трамп и Ангела Меркел наглашавају партнерство између две земље», резимира Frankfurter Allgemeine Zeitung.

 

Ката

 

 

 

Тагови: ; ;