Пише Небојша Озимић

 

На данашњи дан срушене су све наде моје и осталих генерација да је мир у свету могућ а братство међу народима тешко, али можда и изводљива идеја. На данашњи дан су из Авијана и осталих база полетели авиони са бомбама на СР Југославију, спремни да изврше оно што је наређено.Према званичним подацима НАТО савеза, за 78 дана бомбардовања у акцији Operation Allied Force, алијанса је извршила тачно 19 484 ваздушних напада на територију Србије, убивши притом измеђи 1200 и 2500 људи (званична потврда броја жртава никада није дата).

 

 

Неки су позивали да се бомбардовање настави, други покушавали да зауставе само наизглед неорганизовано лудило. Слободољубиви људи широм света су протествовали против напада на Србију, првог бомбардовања на територији Европе од 1945. Они који су нас бомбардовали, знали су зашто то морају да чине, на нама је било да се бранимо како знамо и умемо.

 

Читава једна голобрада и срчана младост Србије и поштене Црне Горе је пресечена у жестоким и тешко поновљивим борбама на Кошарама и Паштрку, тако да су се Србима, на крају ХХ века, поновили Мојковац, Цер и Колубара заједно. Овога пута није се могло даље.

 

Бомбардовали су нам пијаце, школе, болнице засипали градове касетним бомбама од којих и данас недужни гину, засипали нас осиромашеним уранијумом и томахавцима али само толико су и могли. Били смо решени да преживимо. Све у свему, било је да се човеку смучи.

 

А онда је из таме пробио ваздух. Трг Синтагма у Атини је био мали за све који су желели да чују говор Микиса Теодоракиса, један од оних који се не понавља.

 

 

Тих месеци, док су нас немилице убијали, макар смо знали да је правда на нашој страни и да је онај свет коме припадамо не по хтењу већ по културном миљеу одавно схватио ко смо ми и која је наша мисија као државе на овом Белом свету.

 

На данашњи дан је све почело.

 

Сетимо се данас свих оних којих више нема са дужном пажњом..

 

СЛАВА ИМ!

 

Ката

 

 

 

 

Тагови: ; ; ;