Да ли је изводљиво да Србија буде домаћин самита земаља-чланица Евроазијског економског савета и какве би користи Србија могла да има од тога?

 

Евроазијски економски савет, самит. Фото: Alexei Druzhinin/RIA Novosti

 

Премијер Александар Вучић предложио је у Москви првом човеку Русије Владимиру Путину да у Србији на лето буде одржан самит лидера Евроазијског економског савеза, на којем би требало да се пронађе коначно решење за извоз Фијатових возила из Крагујевца, али и многа друга конкретна економска питања.

 

Руски политиколог и председник фонда „Радионица евроазијских идеја“ Григориј Трофимчук оцењује Вучићев предлог као занимљив и на први поглед неочекиван.

 

„Евроазијска унија није усмерена искључиво на сарадњу са Истоком и жели да прошири сарадњу са европским земљама, западније од Белорусије. Самит лидера Евроазијске уније у Београду би био добар подстицај за продубљивање дијалога са Западом и не видим разлог зашто та идеја не би била прихваћена од стране шефова држава које чине Евроазијску унију“, каже он.

 

 

Београд и Москва, према речима аналитичара Драгомира Анђелковића, разматрају могућност да се одржи сусрет лидера посвећен сарадњи Евроазијске уније и Србије. То је српски прворазредни интерес, јер Србија настоји да отвори нова тржишта и да са интеграционим кругом на чијем се челу налази Русија динамизује економске односе.

 

„Евроазијска унија може да има интерес да са Србијом направи ту врсту аранжмана као пробни балон, као модел како би се Евроазијска унија кроз вишезонску сарадњу повезивала и са земљама које су ван постсовјетског простора. Тако да мислим да то може да буде обострано користан сусрет и једна врста обостраног експерименталног поља за асиметрично ширење Евроазијске уније, не кроз директно чланство земаља које нису са простора бившег СССР-а, већ кроз комплексно партнерство“, каже Анђелковић и као пример наводи сарадњу Швајцарске и ЕУ.

 

 

Такав модел Евроазијска унија би могла да разради са Србијом и да га понуди као универзални пример сарадње и за друге земље.

 

„Прича о одржавању евроазијског самита или сусрета, можда је претенциозно рећи самита, нешто је што мени делује крајње реално“, објашњава Анђелковић.

 

Ако самит у Србији буде одржан, то би била веома позитивна порука за све земље које би желеле да сарађују са Евроазијском унијом или да постану њена чланица, додаје Трофимчук.

 

Остаје, међутим, да се види како ће се Србија позиционирати и како ће балансирати у веома компликованим политичким околностима, између ЕУ и Евроазијске уније, каже он. Стога би Русија и њени савезници требало да што пре одговоре на Вучићев предлог и да конципирају модалитете сарадње Србије и Евроазијске уније како би се избегли евентуални проблеми у односима ЕУ и Србије, закључује Трофимчук.

 

Према мишљењу Драгомира Анђелковића, ЕУ не би требало да има ишта против сарадње Србије и Евроазијске уније, иако ЕУ на многе ствари, када се ради о сарадњи Србије и Русије, не гледа благонаклоно. То посебно важи за поједине чланице ЕУ.

 

„Са друге стране, ЕУ је све слабија и као што Србији не треба конфронтација, не треба ни њима. Они не желе да отварају нови фронт. Сада је умеће Београда да затеже конопац, односно да развија максимално добре односе са Русијом, али да избегава превелику конфронтацију са ЕУ, да је не револтира. Док год их пасивно револтирамо, то није толико опасно. Мислим да нико не може да нам пребаци што желимо да сарађујемо са Евроазијском унијом и што желимо самит. И Немци би то радо радили да могу“, закључује Анђелковић.

 

 

Међутим, бивши дипломата и добар познавалац евроазијских прилика Срећко Ђукић не дели Анђелковићев и Трофимчуков оптимизам.

 

Састанци на врху економских савеза прецизно и чврсто су утврђени статутима и одржавају се у седишту организација или у земљама-чланицама по азбучном или абецедном редоследу. Ђукић каже да није познато да се самит на врху неког економског савеза одржавао ван земаља-чланица.

 

Према његовим речима, економски разлози нису довољан аргумент за одржавање једног таквог самита. О економским стварима у оквиру Евроазијске уније одлучује њена економска комисија, каже Ђукић, док самит може да дâ неку препоруку у складу са прописима Евроазијске уније.

 

„Треба имати у виду да је Евроазијска економска унија, као и ЕУ, организација која има читаво море прописа који се морају поштовати и врло ретко се могу правити изузеци. Самит врло ретко може преузимати, а мислим да уопште и не може преузимати улогу економске комисије Евроазијског економског савеза. Према томе, тај аргумент никако не би могао да буде нешто што мотивише Евроазијску економску унију да одржи самит у Србији“, каже Ђукић.

 

 

Он сматра да смисао одржавања самита Евроазијске уније ван територије чланица мора бити крупнији, како каже, политички, геополитички или стратешки разлог.

 

 

Аутор: Никола Јоксимовић

Извор: Спутњик

 

 

Тагови: ; ; ; ; ; ;