Пише Марк Северин специјално за News Front

 

Од пуча у Кијеву у фебруару 2014 године, украјински режим је покушавао да побољша односе са Турском. Главни циљ спољне политике Кијева је и формално постао прибављање подршке антируској политици. Избор Турске, као «савезника» за дејство против Русије на јужним границама је, по замисли кијевских конструктора овог сценарија, заснован на неколико основа.

 

 

Као прво, Турска је чланица НАТО и на њеној територији је војна база Инџирлик коју користе САД. По тој логици, Вашингтон би одобрио антируску сарадњу Кијева и Анкаре.

 

Као друго, украјинске власти подржавају нелегалну групу Меџлиса Кримско-Татарског народа на Криму, и урадили су све што је у њиховој моћи за развију канале финансирања те структуре из Турске. Новац је званично намењен за изградњу богомоља, насеља и инфраструктуре, али у ствари значајно допуњава буџет Меџлиса, а пре свега Џемилева. Наравно, украјинско руководство је дуги низ година свесно шта се тамо дешава, али намерно то игнорише, надајући се да ће Меџлис и екстремисти бити у стању да застраше грађане руског полуострва.

 

Присаједињење Крима Русији је довело до тога да са полуострва у Украјину побегне неколико хиљада чланова «Хизб-ут-Тахрир» и Меџлиса, од којих је већина концентрисана на граници са Републиком Крим херсонске регије. Каснији догађаји су јасно показали жељу кијевског режима да ову област претворе у место исламских радикалних организација, које би стално организовале провокације против руског Крима. Амерички сценарио «контролисаног хаоса» је од Херсона направио територију за организовање антируске делатности.

 

Криза у руско-турским односима, која је почела у новембру 2015 након обарања Су-24, је улио наду Порошенковим сарадницима да Москва и Анкара неће моћи да обнове блиску сарадњу. Истовремено, Порошенко је спровео тактику привлачења турске стране као партнера у стварању проблема Русији.

 

Као велики успех су у украјинској штампи представљени први летови турског авиопревозника са херсонског аеродрома, с обзиром да авиони Турске нису могли да слећу на руски Симферопољ због санкција које су САД и ЕУ увеле Русији. Поред тога, украјински стручњак је оценио споразум између Министра спољних послова Украјине Климкина и турског Министра спољних послова Чавушоглуа о путовању грађана обе земље са интерним документима као чињеницу да Турска, као важан партнер Украјине, поједностављује процес путовања, што представља мелем за душу Украјинцима који су разочарани политиком ЕУ. Ипак, експерт је оценио да је ситуација у Турској лоша и да ће повећан број украјинских туриста довести до раста турске економије.

 

О расту украјинске привреде није било ни речи. Било је под знаком питања и очекивање да ће доћи до масовног одласка Украјинаца у турска одмаралишта, с обзиром на брзо девалвирање гривне, нагли пораст рачуна за комуналије и укупан пад прихода становништва Украјине. Општа порука експерта је била да су две земље направиле политичке кораке битне за будућност Украјине. Због чега украјинско руководство инсистира на таквом «напретку»?

 

Почетак нормализације турско-руских билатералних односа у лето 2016 је Порошенка затекао неспремног. Покушао је барем на речима да од турског руководства добије подршку за своју борбу против Русије. Током телефонског разговора, који је одржан 20 августа 2016, Ердоган је уверавао украјинског Председника да су позиције Турске у вези подрке територијалном интегритету Украјине у њеним међународно признатим границама непромењене. Порошенкова администрације је одмах пожурила да објасни да турски Председник не признаје окупацију Крима и да наставља да у потпуности подржава кримске Татаре.

 

Будући контакти два Председника су остваривани телефоном и имали су куртоазни карактер. Чак је током састанка уживо на 71 седници УН Порошенко турском колеги понудио да приватизује постојеће остатке украјинске индустрије. Овим нивоом односа Порошенко не може бити задовољан. Видевши јасан интерес Турске да појача односе са Русијом и захладни односе са Украјином, украјинска елита је одлучила да против турског руковдства употреби уобичајене уцене и претње. Као инструмент притиска је изабрана невладина организација «FETO», чије су вође учествовале у покушају државног удара у Турској 2016 године.

 

У принципу, украјинска Влада током целог периода независности толерише на својој територији различите екстремне исламске групе које су забрањене у многим земљама. Поред већ поменутог Меџлиса и «Хизб-ут-Тахрира, јака је активност групе «FETO». Свој рад је ова компанија почела давних 90их година, одмах након распада СССР. Од 2001 године послује под маском међународне школе „Меридијан“, која има две зграде у Кијеву и једну у Одеси. Настава се одвија и на енглеском језику. Важно је напоменути да нису у питању само образовне услуге, како би се рекло на први поглед. У школи се обучавају деца познатих политичара и јавних личности.

 

У Кијеву од 2013 године, делује и украјинско-турски културни центар ««Işık», који представља једну од грана FETÖ. Као и у другим земљама, FETÖ је у Украјини заступљен у медијима. Терористичка организација изражава своје ставове о догађајима у Турској и Украјини преко информативног портала Ukraynahaber.

 

Званични став Турске о украјинском огранку «FETO» је недвосмислен. Према речима генералног конзула Републике Турске у Одеси Торгулуа, у Турској су све школе које се повезују са Гуленом затворене и од Украјине је тражено да затвори школу. Реакција украјинских званичника је била да игноришу турске захтеве. Заменик Министра просвете и науке Украјине Греба је обавестио агенцију «Анадолу» да питања везана за тероризам нису у надлежности тог Министарства и да се тиме бави Служба националне безбедности.

 

У СБУ, која је непосредно подређена Порошенку, не виде претњу за Турску у активностима FETO у Украјини. На тај начин се владајући режим у Украјини заправо бави прикривањем на сопственој територији организација које делују против Председника Турске. Ово омогућава Порошенку да врши притисак на Ердогана, са жељом да га натера да минимизира контакте са руском страном и да се активно укључи у борбу против Русије, заједно са актуелним украјинским режимом.

 

Ката

 

 

 

 

Тагови: ; ; ;