Пише Мирослав Лазански

 

Вашингтон је напао Сирију без одлуке Савета безбедности УН. Са два америчка разарача, „Портер” и „Рос”, из подручја Медитерана, лансирано је 59 крстарећих ракета „томахавк” на сиријски војни аеродром „Шаират” у провинцији Хомс, недалеко од либанске границе. Ракете су погодиле аеродромске инсталације и хангаре, а уништено је и неколико сиријских борбених авиона. Американци тврде да је Москва упозорена на предстојеће ударе и да су ракете програмиране тако да избегну онај део аеродрома за који се претпоставља да на њему има руских војних саветника и руске опреме.

 

 

Аеродром „Шаират” је гађан зато што Американци сматрају да су са њега пре неколико дана полетели сиријски борбени авиони са хемијским оружјем и наводно тим оружјем извршили бомбардовање у којем је погинуло 70 људи, укључујући и двадесеторо деце.

 

Чињеница је да су снаге сиријске армије управо у провинцији Хомс у протеклих неколико дана биле у великој офанзиви, чистећи простор од припадника терористичких група Нусра фронта, у чему је учествовала и сиријска авијација. Могуће је да су сиријски авиони гађали неко складиште не знајући да у њему терористи држе хемијско оружје. Да терористи имају и хемијско оружје и да га и користе, опште је позната ствар. Као и да једва чекају да за употребу тог оружја оптуже Владу у Дамаску очекујући америчку војну интервенцију.

 

Наравно, постоји могућност и да сиријска страна није у потпуности уништила све залихе хемијског оружја које је имала, а које је била дужна да уништи у складу са споразумом од пре неколико година, када је управо због тог оружја и тада Вашингтон претио Дамаску бомбардовањем. Могуће је и да неко у сиријској војсци предузме акцију, а да Русе о томе уопште и не обавести. Искуство из моја три боравка у Сирији током овог рата говори ми и да су се и такве ствари дешавале.

 

Оно што је у овом случају кристално јасно јесте да је употреба хемијског оружја, наводно намерна и изведена од стране сиријске авијације, медијски и политички одговарала снагама терориста и наоружане опозиције која сарађује са терористима. Чак и да је сиријска страна намерно користила хемијско оружје, војни ефекти нису могли бити ни стратешки ни тактички важни, а политичка и медијска штета сада је велика.

 

Војно гледано, лансирање 59 америчких „томахавка” на један војни аеродром ограничена је војна операција. То још није и масовни удар по сиријским војним капацитетима, а Американци саопштавају и да су штедели Русе, иако су могли и њих да гађају. Руски извори јављају да су само 23 ракете долетеле до циља, што би значило да је остале оборила сиријска ПВО.

 

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху пре два дана је позвао Владимира Путина па претпостављам да му је саопштио да се Вашингтон одлучио за примену силе у Сирији. Руске снаге концентрисане су у ваздухопловној бази Хмејмим крај Латакије и у поморској бази Тартус. Припадника руских оружаних снага у Сирији је око 4000. Базу у Хмејмиму бране ПВО системи „панцир-С1” и „панцир-С2”, као и батерија ПВО система С-400. Базу у Тартусу бране такође системи „панцир”, али и систем С-300В4, једна батерија, за који се сматра да је пројектован управо за обарање крстарећих пројектила, посебно јер је опремљен и неутронским бојевим главама.

 

Руски радарски систем на ратним бродовима у Медитерану, као и сателитски системи извиђања у свемиру, несумњиво су детектовали лансирање америчких „томахавка”. Са само по једном батеријом система С-300В4, или са батеријом С-400 вероватно није могуће са класичним бојевим главама зауставити свих 59 испаљених „томахавка”, али је ипак могуће оборити солидан број. Јер су сви „томахавци” били у домету руских ПВО система у Хмејмиму и у Тартусу. Путање „томахавка” за сада нису познате, могуће је да су дошли из правца Израела или чак и заобилазном трајекторијом из ваздушног простора Турске. Без обзира откуда су ушли у ваздушни простор Сирије, руски радари су их имали дуже на екранима и било је довољно времена да се реагује.

 

Што се тиче сиријске ПВО, њу чини око 20 000 припадника опремљених системима С-200, „двина”, „куб”, „печора”, стрела”, док копнена војска Сирије располаже и системима „бук-М2”, „панцир-С1” , „стрела-1”, „стрела-2”, „стрела-10“, „оса”, „игла”, са противавионским топовима од 23 мм, 57 мм, 37 мм и 100 мм. Још није познато је ли противавионска одбрана аеродрома „Шаират” оборила 36 „томахавка”, како тврде руски извори, јер „томахавци” лете подзвучним брзинама, па за лаке системе ПВО то не би требао да буде проблем.

 

Политичке импликације лансирања „томахавка” на Сирију су вишеструке. Заправо, оно што се није усудио да уради Барак Обама када је запретио Башару ел Асаду да ће лансирати „томахавке” због сиријског хемијског оружја, па су Руси због тога послали ратне бродове са ПВО системима пред обале Сирије, сада је урадио Доналд Трамп. Сада је јасно да је америчка „дубока држава” потпуно поништила Трампова предизборна обећања, ништа од Трампове револуције и ресетовања односа са Москвом. Трамп се окружио генералима јастребовима, Стив Бенон је макнут из Савета за националну безбедност, Пентагон има одрешене руке да бомбардује било кога без икакве дозволе. Наравно, само оне који немају атомску бомбу. Јер, Трамп је шоумен и трговац. Да ли му је ово била и лоша трговина, пре свега намењена домаћим купцима?

 

Видећемо, јер лансирањем „томахавка” на сиријски војни аеродром, који су могле да бране и руске ракете, директно је и цинично бачена рукавица у лице Москви, руској армији и Владимиру Путину. Само годину дана пре председничких избора у Русији и када нова администрација у Вашингтону јавно каже да је за Трампа Русија сада проблем. Са своје стране, Руси сада могу много јаче и директније да бомбардују све снаге сиријске наоружане опозиције које имају помоћ Америке, но то није довољно да се смањи утисак добијеног ударца. Можда ће цех у надолазећим данима платити Украјина?

 

Ако имате међудржавни споразум о узајамној војној помоћи, а такав споразум постоји између Русије и Сирије, онда руска, сиријска, арапска, па и светска јавност претпоставља да то значи да нико не може да бомбардује Сирију тек тако. То што руски ПВО системи нису реаговали, може да значи да је Сирија урадила нешто без знања Руса, па Руси сада перу руке, али то не могу јавно и да кажу, или да је Москва закључила да због једног аеродрома у Сирији не вреди ризиковати трећи светски рат. Трамп се коцкао и, за сада, добио. Или је све ово, заправо, била операција „лажна застава” Трампа и Путина? Помози ти мени, па ћу и ја теби. Када ти затреба..

 

Ката

 

 

 

 

 

Извор Политика

Тагови: ; ; ; ;