Јаков Кедми је бивши шеф израелске обавештајне службе „Натив“. Осим тога, он је један од најпризнатијих геополитичара не само у својој земљи. А и човек који се не устручава да говори истину. Он је изнео своје виђење Трамповог ракетирања Сирије.

 

 

Иако се тврди да јесте, „хемијски напад“ у сиријској провинцији Идлиб, о коме највише говоре Американци, није изведен сарином. Јер, поводом тог напада се говорило о некаквом жутом диму, а сарин је без боје и мириса. Друго, човек у чијем организму се нађе само грам сарина може да живи само један минут, а ништа од показаног не упућује на сарин који је један од најјачих нервних отрова.

 

Није показана ни бомба која је морала да буде напуњена сарином. Заправо, није показана никаква бомба, а бомбе са нервним гасом се не распрскавају јер у њима експлозива готово и да нема. Зато и остају читаве, па се све може проверити.

 

Треће, нико још светској јавности није показао жртве које су наводно пребачене у Турску, па не знамо да ли у њиховим телима има тог бојног отрова или било којег другог. Можда се тамо радило о експлозији бомбе са хлором.

 

Биће да се радило о унапред припремљеном спектаклу који је требало да послужи као разлог да се нешто уради. Не знам да ли се радило о инсценацији са којом су се сагласиле САД, али се може радити и о тој варијанти. Њима те игре, са учешћем CNN, и нису нешто полазиле од руке. Јер, хтели су да Председник САД буде Хилари Клинтон, а то се није догодило. Неколико пута су хтели ударе по Сирији, па од тога није било ништа. Ова „рунда“ је била успешнија, али је и њој успех обезбедило то што је Трамп одлучио да измени политику.

 

Треба имати у виду да је Трамп слаб Председник САД. А слаб је јер иза себе нема никакву политичку силу. Он се нашао у Белој кући која је према њему непријатељски расположена, исто као и администрација САД у целини. Зато је он, баш зато што је слаб, искористио „хемијски напад“ да учврсти властити престиж. Њему сада више нико не може да каже: „Ти си млитавко, ти делујеш заједно са Русијом, или било шта слично“. Он је ударом на Сирију веома учврстио своју власт и ауторитет.

 

Таквих случајева било је још у америчкој историји. Као најслабији Председник, на власт је дошао Труман. Он је, управо због свог престижа, бацио атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. У почетку је слаб Председник био и Кенеди. Зато је и пристао на аванутру у Заливу свиња. Пентагон је на њега вршио јак притисак да изведе атомски напад на СССР, али се он на то није решио јер се опекао на Заливу свиња.

 

То је природа америчке демократије. Слаби Председници траже неку операцију која би им обезбедила престиж. То је урадио и Трамп. Не мислим да ће САД мењати политику према Сирији.

 

Један амерички генерал рече да Русија разуме само силу. Међутим, не треба бити психоаналитичар да би се схватило да и САД разумеју само силу.

 

Русија, по мом мишљењу, треба да се организује тако да се такви удари више не понове. Не треба да много прича, нити да виче. Вичу само слаби или они који се боје.

 

Амерички напад „томахавцима“ је показао да томе може парирати само ратна флота. Зато је оријентација Русије на развој ратне морнарице — исправна. Они сутра могу ударити и на Русију. Ту би губици били много већи, до 5000. То може осујетити само флота.

 

Руска ПРО у Сирији била је довољна само за авио-базу Хмејмим. Да би се заштитила Сирија, потребно је присуство велике флоте. Ако је Русија обезбеди, нико неће летети ваздушним простором Сирије. Ово што је било се неће поновити.

 

Зато и нису потребне вика и хистерија.

 

Ката

 

 

 

 
Извор fakti.rs

Тагови: ; ; ; ;