Морамо узети у обзир и фактор да је Русија, након распада СССР, била зависна од Запада, да је била уништена држава, економски поробљена са комунистичком структуром која није имала пријатељски однос према сопственој држави, а не према некадашњим савезницима.

 

Питање у наслову може се и другачије разумети: зашто је Русија радила против интереса српскога народа? Наиме, медији су данас објавили да је Русија дала С-300 Хрватској почетком деведесетих, али не потпун, него тек неких 80% система (употребљив?), као могућност одвраћања авијације СР Југославије*. Ако узмемо ово као тачно, постоји неколико чињеница са српске и руске стране које објашњавају ово.

 

Прво, политика Јосипа Броза Тита скупо је коштала Србију у односима са Русијом. Као амерички сателит, Југославија је прва напала СССР 1956. због Мађарске, 1968. због Чехословачке и 1979. због Авганистана. Да не помињемо да је Југославија била прва која је изашла из социјалистичког лагера и последња у Европи која је признала СССР.

 

Ако свему наведеном додамо чињеницу да је Слободан Милошевић почетком деведесетих стао на страну пучиста против будућег председника Русије, Бориса Јељцина, онда нам може бити јасан један од разлога тадашње руске политике.

 

Друго, Слободан Милошевић, почетком деведесетих, сматран је за америчког човека све до 1993. када Бил Клинтон преузима председничку функцију и Олбрајтова у својим мемоарима обелодањује:“Милошевић је проблем“. Он није умео увек да предвиди ствари. На пример, веровао је да НАТО неће стварно извршити агресију, те није узимао С-300 пре агресије, иако му је председник Белорусије Лукашенко нудио. Када је српска делегације, током агресије, отишла у Минск да преговара око С-300 било је касно, није се могао доставити у тим условима. Подршка пучистима је, исто, његова кратковидост.

 

Трећи разлог произилази из претходна два, а њега је предвидео Достојевски у речима о Словенима, где је говорио да ће се словенска балканска племена увек окретати Европи и клеветати Русију, радити против ње пред Европом, и додаје:“Разуме се, у тренутку неке веће невоље сви ће се они неизоставно обратити Русији за помоћ. Колико год они сплеткарили, колико год нас мрзли и клеветали Европи покушавајући да јој се допадну…ипак ће они увек инстиктивно осећати (наравно, у тренутку невоље, а не раније) да је Европа природни непријатељ њиховом јединству… а то што они постоје на овом свету, то је наравно зато што постоји огроман магнет који их неодољиво привлачи и тиме одржава њихову целовитост…Русија ће још дуго морати да тугује и да води бригу о томе како да их помири и уразуми, па чак можда и да исуче мач, ако затреба“.

 

Предвидео је Достојевски давно узроке нашег – српског – неразумевања са Русијом: то су однос са Европом и неискреност према Русији. Политика „несврстаности“, чији је циљ била пацификација Трећег света зарад америчког интереса, а тиме и рад против СССР, као и касније Милошевићево подржавање пучиста, а онда, када је стигла невоља – НАТО агресија – окретање Русији „у невољи“ — све је предвидео Достојевски. Са Русијом се мора бити искрен и предвидив, као и частан према њој у односу са другима, посебно Европом, и онда се не би дешавале ствари да нашим непријатељима, директно против нас даје оружје. Наравно, Русија има своје интересе и продаје оружје свакоме ко плати, али је питање да ли би то урадила данас у отвореном рату против Срба.

 

На крају, када смо код интереса, Русија данас поклапа своје интересе са интересима пријатељских народа, јер је научила лекције деведесетих, а тада, у то време, морамо узети у обзир и фактор да је Русија, након распада СССР, била зависна од Запада, да је била уништена држава, економски поробљена са комунистичком структуром која није имала пријатељски однос према сопственој држави, а не према некадашњим савезницима. Данас је прошло то време и Русија је почела да цени своје историјске савезнике, па и Србију, и од нас само тражи искреност и предвидивост, како се заједничке историјске грешке не би понављале. Што се тиче Србије, на нама је да добро чујемо пророчке речи Достојевског и у погледу остваривања нашег интерес њих имамо у виду, јер су се кроз историју много пута потврдиле, те не треба да нас чуди вест из наслова.

 

Аутор: Ненад Узелац

 

*(тврдња хрватског «Вечерњег листа», извор информација непознат)

Русија демантује тврдње о слању оружја Хрватској деведесетих

Тагови: ; ; ; ; ;