Идеја велике Албаније постоји готово 140 година, а од ње Албанци ни данас не одустају. Неодговорне изјаве албанског премијера Едија Раме и председника Косова Хашима Тачија, заједно са ратнохушкачком поруком председника општине Бујановац Јонуза Муслијуа, повампириле су само наизглед успавану идеју која се први пут помиње 1878. године, на скупу Арбанаса у Призрену, каже историчар Чедомир Антић.

Еди Рама и Хашим Тачи се играју ватром

«Они су се окупили како не би дозволили да муслиманске области припадну балканским земљама, пошто је након рата са Турском руска војска дошла до Цариграда, а Отоманско царство изгубило власт у овом региону. Арбанаси нису били демократски изабрани изасланици муслиманског живља, већ бегови који нису имали националну свест, нити су причали истим језиком, пошто албански језик није још постојао. Користили су грчке и турске речи и латиницу и нису имали националну политику»,  истиче историчар Чедомир Антић.

Међутим, та Арбанаска лига залагала се за уједињење свих муслиманских области, од јужне Албаније и Епира (Јањина), преко данашње северне и средње Албаније (Скадар, Тирана и Елбасан), делова Македоније (Скопље, Дебар, Гостивар, Прилеп, Велес, Битољ и Охрид), до Косова са деловима Србије и Македоније (Пећ, Ђаковица, Призрен, Нови Пазар, Митровица, Сјеница, Приштина, Гњилане, Прешево и Куманово).

Модерна Албанија настаје 1912. године, и то захваљујући, пре свега, Аустроугарској. Један од кључних стратешких интереса Беча је био да под њиховом контролом буде албански простор, да би спречила јачање балканских земаља и онемогућила ширење утицаја Русије.

«Да то Беч тада није урадио, Албанци би данас имали на Балкану улогу сличну Бретонцима у Француској или Велшанима и Шкотима у Великој Британији» наглашава Антић.

Након слома Немачке у Другом светском рату, обнавља се Албанија у предратним границама, а Југославији се враћају територије анектиране током рата. Доласком комунистичког вође Енвера Хоџе на власт, поново се оживљава мегаломански план о великој Албанији, који додатно јача распадом бивше Југославије и стварањем лажне државе Косово.

«Тренутно имају две државе на Балкану и једну консензуалну у Македонији, као и битан утицај у Црној Гори. Ако за Србију и Грчку није проблем да остану без дела територије, поставља се питање шта ће бити са Македонијом и Црном Гором. Пројекат велике Албаније обухвата и Подгорицу и Скопље, али и многе области где Албанци не чине ни 10 одсто становништва»  објашњава Антић.

Извор Ројтерс/Блиц

 

Тагови: ; ; ;