Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је, у интервјуу за подгорички дневни лист „Дан“, рекао да одговара Светом Петру Цетињском, а бивши Премијер Мило Ђукановић шефовима НАТО пакта.

— Како коментаришете оптужбе дугогодишњег Премијера и председника ДПС Мила Ђукановића да сте политичар у мантији?

Господин Ђукановић је био главна личност у свим историјским збивањима у Црној Гори од деведесетих година прошлог вијека. Између осталог, њега називају и Мило краљ. И заиста, очигледно се он и понаша тако, као краљ. Да ли му је својствен онај апсолутизам краља Николе I Петровића, то није моје да судим. Међутим, постоји једна суштинска разлика између нашег «црногорског краља» и краља Николе. Краљ Никола је био крштен човјек, човјек цркве и у његово вријеме Митрополија црногорско-приморска је била државна вјера. Наш нови краљ је био овдје и код Ћивота Светог Петра. Морам да признам да није умио да се понаша. То му не замјерам, таква му је била школа кумровачко-брозовачка. Пришао је ћивоту и климнуо главом, као што сада климају у џамији, тако некако. Онда је после ложио бадњаке. Међутим, нијесу Цетињани заборавили да је Мило наопако наложио бадњаке.

Ја сам у међуврему схватио да то није било из поштовања према цркви и из вјере, него из чисто политичких разлога. Он је искористио Цркву да би утврдио власт и да би остварио своје политичке циљеве. У том духу, ево и сада у најновије вријеме, он наставља ту причу, коју је радикализовао 1997 године када је почео другачије да се понаша према цркви и почео да подржава такозвану ЦПЦ.

Ђукановић ме је оптужио да сам политичар у мантији и најавио да ће закон о вјерским заједницама бити донијет у догледно вријеме, а да ће црква, односно Митрополија добити своју „нишу“. Не знам шта подразумијева под тим. Он смјешта Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког у нишу?! Није свјестан шта говори, а опрашта му се јер у Бога не вјерује, па може да каже и нешто што је дјетињасто и неразумно.

Он хоће сву историју да смјести у нишу. Очевидно је да Римокатоличка црква није добила нишу, с њом је склопљен темељни уговор, а тако је учињено и са исламском заједницом и с јеврејском заједницом. Све је то за поштовање, али не знам колико је за поштовање да МЦП на крају свега тога заслужи неку нишу, док су друге заједнице добиле сва своја права. Ђукановић очигледно има харизму као политичар, али с друге стране појма нема о цркви. Он не зна каква је улога Цркве. С обзиром да Црква није увијек у сагласности с његовом политиком и његовим начином остваривања циљева, онда он једноствано сматра да Цркву треба елиминисати.

Ја све људе доживљам као пријатеље, па и Ђукановића. Но и поред тога, његово схватање је другачије од мог, као и одговорност. Његова је одговорност привремена и за Црну Гору и народ. Ја одговарам пред Светим Петром Цетињским, а он одговара пред шефовима НАТО пакта. И ту је велика разлика између нас.

— У петак се организује протест на Цетињу поводом гласања о НАТО пакту?

Што се тиче протеста, који организује Демократски фронт, то је њихов политички скуп, црква нема везе с тим. Црква обавља свој посао вечерас, подстакнута временом када је било бомбардовање Црне Горе. Служићемо заупокојену Литиргију и помен у Цетињском манастиру за све оне који су пострадали од тог насиља.

Ја сам дужан пред Богом, пред својом савјешћу и ћивотом Светог Петра Цетињског да данас поводом тог насиља и злочина НАТО пакта одржим заупокојену Литургију и помен свима пострадалим и у Србији и у Црној Гори, као и жртвама од Украјине до Азије. Исто то ћемо урадити и 7 маја за око 2000 побијених у Подгорици. НАТО бомбардовање Црне Горе, Србије и некадашње заједничке државе је директни наставак нацифашистичке тираније из времена Другог свјетског рата. Носилац такве тираније је НАТО пакт. Када би се тај НАТО пакт сада покајао пред Богом и пред људима и обновио оно што је уништио, онда би то било добро.

Кад је у питању доношење одлуке власти о НАТО пакту на Цетињу, добро је да се она доноси на Цетињу јер је то престони град који је био и остао темељ Црне Горе. Међутим, када бих ја био на њиховом мјесту, као што нијесам, онда бих ја дошао код Светог Петра Цетињског да га приупитам како они раде и усмјеравају Црну Гору, је ли то у његовом духу. Приупитао бих ја и Петра II о томе. Било би добро када доносе ту одлуку да приупитају је ли то из главе цијелог народа или је из главе само једне групе људи, и да ли та група људи има право пред Богом и Светим Петром Цетињским и историјом Црне Горе да преузима такву одговорност на себе.

Бојим се да они користе ту власт и хоће пошто-пото да донесу једну такву одлуку, не питајући народ на референдуму, како је то требало да буде. Ово је први пут да се на такав начин доноси пресудна одлука. Требало би да се запитају каква је будућност такве одлуке. Да ли се тиме та група људи одриче и Светог Петра Цетињског и краља Николе и Петра II?

Они сада форсирају такозване западне вриједности. Шта се под њима подразумијева? Вратила се та Европа оном начелу због којег је пропала велика римска империја – хљеба и игара. Томе теже ови властодршци. Њима је лијепо. Како су се обогатили, то они знају. Очевидно је мој став против учлањења Црне Горе у НАТО доспио до њиховог сједишта. Ја се ипак надам да ће и сва ова искушења која носимо проћи и да ће сазрети свијест и сазнање. Не може бити сведена одговорност за будућност Црне Горе на 40ак људи које је вријеме избацило, а да се игнорише 650 000 Црногораца, без обзира на то којој они вјери и нацији припадају. Свести рјешавање кључних питања Црне Горе и њене будућности на 40ак људи, мислим да тога никада досад није било у Црној Гори.

Митрополија је уградила себе у биће Црне Горе, у непрестаној борби за, како бисмо народски рекли, крст часни и слободу златну, у борби за слободу Црне Горе, не само физичку већ и за слободу прије свега од насиља, тирјанства.. Дакле, та борба цркве за слободу није само физичка, него је то свеукупни напредак људског бића, сваког човјека.

— Да ли држава покушава да дисциплинује цркву?

Сматрам да покушава. Неки чак кажу да је у новије вријеме исфорсирана и ова такозвана ЦПЦ да би њоме уцјењивали православну цркву у Црној Гори и да би је дисциплиновали на начелима која су од њих усвојена док су били скојевци, Титови пионири.. И за вријеме комунизма, било је и крштених комуниста, људи који су знали шта је црква и признавали Српску православну цркву.

— Како данас гледате на дешавања 16 октобра?

Морам да признам да се прибојавам на основу свега што се десило носиоцима ,,државног удара’ да је то још тужнија прича од оне за вријеме краља Николе о бомбашким аферама. Чини ми се да је ова прича још тужнија, примитивнија, незрелија и нездравија. Прије свега начин на који је спреман наводни државни удар личи на дјетињарију. Друго, је ли се догодио државни удар, је ли се нешто догодило 16 октобра, да ли је некоме фалила длака с главе? Је ли неко напао Ђукановића? Зашто замајавају Црну Гору и ову сиротињу која нема хљеба да једе? Покренут је процес који није увјерљив ни за њих саме, а камоли за народ и Европу.

— Све чешћа су убиства, насиље… Како то објашњавате?

Не да сам забринут само због тога, већ и тужан. Видим и осјећам да је то најозбиљнији проблем садашње Црне Горе. То је посљедица обезбожене идеологије, која је све друго сем људскости, поштења, чести, образа и вјере. Идеологија која је подређена дебелом цријеву. Ђукановић и остали требало би да усмјере све снаге на духовни и морални препород и да ме пусте да радим свој посао. Онда нећу да им се бавим оваквом политиком. А с друге стране, нека они не уводе морал или духовност који нијесу никада била својствени Црној Гори, а послије тога мене оптужују што против тога протестујем.

Припремили Никола Марковић и Милица Крговић

Ката

 

 

 

 

Тагови: ; ; ; ; ;