Пише Ростислав Ишћенко

Украјина је 24 априла обећала да ће наредног дана у поноћ престати да испоручује струју у Луганску Републику. То је једино обећање које је Украјина за протекле три године испунила „у минут“. Луганск се нашао у потпуном мраку. Додуше, снабдевање струјом је делимично обновљено у наредних неколико сати. Али, не украјинском.

Издогађало се све као поводом Крима. Једино што се Кијев није одлучио за забрану путовања на Крим, да не би против себе окренуо два и по милиона бирача.

У Кијеву су одлично знали да ће блокада Донбаса значити дефинитивни губитак шанси да се та територија, као и у далекој будућности, врати у састав Украјине. Схватали су у Кијеву и да ће блокада Донбаса економији Украјине нанети јачи ударац него блокада Крима. Могло би се чак рећи да би то био убиствени ударац, да украјинске власти нису створиле претпоставке за уништење властите економије пре почетка пуне блокаде. А она ће и довести до коначног раскида Донбаса са Украјином и до уништавања жалосних остатака украјинске индустрије.

Ипак се Кијев одлучио за блокаду. Зашто?

Као прво, блокада је средство борбе за групе у кијевској власти, а то су групе на које се одмах после победе изделио „мајдан“. Ствар је у томе што је Петар Порошенко дојадио својом алавошћу чопору који предводи (органском неспособношћу да од напљачканог нешто препусти и другима) и неадекватношћу (покушајима да тотално контролише сваки иоле профитабилни бизнис у земљи).

Блокада је требало да створи услове да Порошенко „добровољно“ оде. То је замишљено овако: или Порошенко пристаје на ванредне изборе и блокада се гаси сама од себе, или показује тврдоглавост па се блокада шири. Порошнеко је тврдоглав.

Као друго, у Украјини постоји и стално се повећава утицајна група политичара који сматрају да Донбас, под било којим иоле прихватљивим изговором, треба „откачити“. Та група је уверена да би то Кијев ослободило даљег ратовања, консолидовало режим и продужило живот самој Украјини за још 5-7 година.

Као треће, међу иностраним пријатељима Украјине такође нема јединства у погледима. Једни покушавају да ситуацију у Донбасу искористе за даље заоштравање ситуације и увлачење Русије у „врели конфликт“ у Украјини. Други сматрају да је, преко трговања Донбасом, могуће договорити се са Русијом и сачувати под контролом Запада макар део данашње Украјине.

И једнима и другима одговара одлазак Донбаса из састава Украјине јер ствара или плацдарм за рат преко Украјине или за преговоре без учешћа Украјине. На овај су се начин подударили интереси украјинских политичара и њихових западних контрагената — независно од њихових планова према Русији.

Пузеће отрзање Донбаса од Украјине рукама самог Кијева даје маневарски простор и једнима и другима. Не знамо ко ће у томе бити победник. Условни „пријатељи“ или „непријатељи“ Русије. И једни и други воде рачуна о својим, а не ни о руским ни, тим пре, украјинским интересима. Свака од могућих варијанти води дестабилизацији ситуације, у првом реду унутар Украјине.

Крим је одолео свим блокадама иако је полуострво које море одваја од остатка Русије. Донбас има 1000 км границе са Русијом и већ три године се под украјинском принудом интегрише у привредни, административни и правни систем РФ, опстајући са великом лакоћом под свим блокадама. Утолико лакше што је снабдевање ЛНР и ДНР гасом, дериватима нафте, струјом, чак и водом са територије Русије одрађено још 2014 године.

Проблема ће, наравно, бити. Међутим већ је и први дан ускраћивања електроенергије из Украјине показао да се Луганск са 60-70% потреба може одмах обезбедити струјом, а остатак територије ЛНР са 45-50%. За разлику од Крима, до ДНР и ЛНР не треба полагати каблове дном мора. Електричне мреже су повезане још у време СССР. Зато ће раскидање енергетских веза Украјине са Донбасом бити незнатно додатно оптерећење за Русију која две републике ионако подржава већ три године и помаже им да обнове рад индустријских предузећа, обезбеђујући им тржишта.

Фактички, коначно пребацивање Донбаса „на јасле“ Русије сведочи смо о једном. Да Кијев више нема ресурсе за одржавање нормалне државности ни на територији коју контролише. Он више економски не може да издржи борбу за Донбас, а на Крим ионако може сасвим да заборави.

Ката

 

 

 

 

Извор fakti.rs

Тагови: ; ; ;