Годишњица страдања у логору Јиндриховице у Чешкој Републици у Првом светском рату, где лежи 7.100 Срба и 189 Руса, обележена је одавањем почасти и полагањем венаца у маузолеју — спомен костурници страдалим Србима.

Државна делегација Србије одала је почаст страдалим Србима у Јиндриховицама, месту где је у Првом светском рату био највећи логор, не само у Чешкој, већ на територији целе Аустро-Угарске, кроз који је од 1914. до 1918. прошло више од 40.000 људи.

Чувар костурнице Дејан Ранђеловић из Зајечара, који живи у оближњем месту Карловим Варима, већ 27 година брине о том месту и напомиње да је у Јиндриховицама страдало 7.100 Срба, док на Зејтинлику у Грчкој лежи око 5.000 српских душа.

Највише је у логору било Срба, поред Руса и Италијана, каже Ранђеловић, наводи да је сваког дана умирало око 40 људи, а истиче да су једино међу Србима били и цивили, те да је најстарији цивил који је страдао на том месту православни свештеник од 92 године, а најмлађи -његов унук од осам година.

Има података, објашњава Ранђеловић, да је у логору било и жена и каже да је у Јиндриховицама умрло око 2.500 људи, а да су остали донешени са мањих гробаља и мањих логора са територије западне и источне Чешке.

Поред Срба, који су највише страдали, у том логору смрт је нашло и 1.300 Италијана и око 230 Руса, а како је навео, заробљеници су највише умирали од исцрпљености, глади, болести, пегавог тифуса и туберкулозе и зими од смрзавања.

„Логор у Јиндриховицама, и уопште логори у Првом светском рату, нису били они класични логори какве знамо из филмова, из Другог светског рата у нацистичкој Немачкој. Није било гасних комора, али је страдања ипак било”, каже чувар спомен костурнице.

Ранђеловић објашњава да су ту за време Првог светског рата биле незапамћене зиме, да није било дрва за огрев и да су се заробљеници смрзавали, да је често долазило до ампутација руку, ногу.

Аустријанци су у почетку давали нека следовања у храни, огреву, али касније, како су губили рат та следовања су била оскудна, а терали су заробљенике да раде тешке послове.

„Заробљеници су радили у оближњем каменолому, радили су у Соколову, удаљеном одавде исто као и Карлове Вари, око 25 километара, градили су тамо хемијску фабрику, овде су регулисали потоке, правили путеве, железнице…”, напомиње Ранђеловић.

Каже и да су заробљенике сахрањивали у заједничким гробницама, да нису чак ни успели да направе сандуке, у импровизованим дрвеним су их носили до гробља и из тих сандука их избацивали у заједничке гробнице, од 20-25 људи.

„У маузолеју има макета логора како је изгледао и постоје фотографије направљене у то време, на којима изгледа да заробљеницима овде живот у логору и није био лош, али у то време, долазила је делегација шведског Црвеног крста и онда је морало да изгледа као да је овде све у реду. Имали су своју башту, апотеку, пекару, добијали су пакете преко Црвеног крста, али страдање је овде било велико”, указује Ранђеловић.

Иначе, како истиче, после Првог светског рата, 1926. године, Карлове Вари посетила је краљица Марија Карађорђевић, која се много занимала за уређење српског гробља из Првог светског рата.

Тада је југословенска влада одлучила да се кости ексхумирају и пренесу ту, а она је и лично надгледала ексхумацију из гробља у шуми у костурницу, где су сада остаци 7.100 Срба и 189 Руса.

Ексхумација је завршена 1931. године, када је маузолеј свечано освештан, а посебно напомиње да је чехословачка влада, са тадашњим председником Томашом Масариком на челу, одлучила да се тај објекат поклони Краљевини Југославији.

Маузолеј је и данас територија Републике Србије.

Такође, како каже, краљ Александар је наредио да се ту засаде кипариси, донешени из Хиландара, а они су, напомиње, посађени на свим спским гробљима по свету.

Ранђеловић каже да су Аустријанци за сваког човека уписали одакле је био, из ког краја, како се зове, када је рођен, умро, које је био вероисповести, а, према његовим речима, интересантно је да је ту било доста муслимана из Новог Пазара који су се изјашњавали као Срби.

Костурницу су градили сами заробљеници за време Првог светског рата, каже Ранђеловић, а она је требало да служи као резервоар за воду за потребе села, али никада није била употребљена у ту сврху.

Нажалост, указује Ранђеловић, костурница има проблеме са влагом, 1994. чешки Роми украли су бакарни кров, а мештани, који су одувек имали одличан однос, одмах су поправили, ставили дрвени кров, тражили од наше амбасаде да плати нови, која их је тада одбила са образложењем да је земља у рату и да нема средства.

„Чешки грађани онда су дали два милиона круна, тадашњих 100.000 немачких марака да се окречи и среди проблем са влагом, који ипак није сређен. Када је изливана плоча 1995, испремештани су сандуци који су били поређани по бројевима и зато сада ,на пример, нисмо могли да нађемо претка једној госпођи из Петровца на Млави”, разочаран је Ранђеловић.

Ранђеловић каже да маузолеј у Јиндриховцима посећују разне антифашистичке организације, да из бивше СФРЈ нико никада није дошао, а у новије време били су председник Томислав Николић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић.

Маузолеј је обновљен средствима Руске Федерације 2011. године, а овогодишњу делегацију Србије предводио је помоћник министра рада Милан Поповић, а били су присутни и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Војске Србије, кадети Полицијске академије из Бањалуке, представници Републичког завода за заштиту споменика, представници Удружења бораца рата „Покрет за југ” из Лебана, као и деца из две основне школе из тог града, победници игре „Битка на Дрини”.

Танјуг/Политика

Тагови: ; ; ; ; ; ; ;