Пише Диана Милошевић

Институт за европске студије је, у оквиру научног семинара посвећеног истраживању система моћи, угостио једног од најпровокативнијих аутора савремене светске сцене друштвених наука, директора московског института ИСАН и професора Универзитета Ломоносов Андреја Фурсова.

Овај руски научник је заслужан за јединствени подухват истраживања криптоисторије, односа феномена моћи и скривене моћи, као тема од којих класична политикологија бежи као од поља које је до недавно сматрано пољем „теорија завере“ или „конспирологије“. Окупивши око себе изванредан међународни тим експерата, Фурсов је основао институт ИСАН са великом амбицијом да о овој теми објави чак десет томова, а београдска научна публика је имала прилику да се упозна са прва три тома: De Conspiratione, De Aenigmate и De Secreto.

Фурсов је на почетку семинара о криптоисторији рекао да је његов Институт никао из чињенице да је до краја ХХ века постало јасно да објекти социологије, економије и политичких наука (тржиште, грађанско друштво, политика и држава ) полако нестају. Јер, како аргументује, политика се претворила у комбинацију административних послова и шоубизниса, тржиште потпуно контролише 40 транснационалних корпорација, те се зато то и не може сматрати тржиштем, а национална држава нестаје, односно, како то кажу англосаксонци, она бледи..

«Дакле, поље социологије, економије и политике се смањило тако што их је покрила зона коју нико не изучава. Зато треба створити нове дисциплине, што неће урадити велике научне структуре као што су универзитети, јер они функционишу по уходаном систему. Зато смо ми направили свој мали институт од 20 сарадника, од којих сваки има више професија и говори више језика», рекао је Фурсов представљајући институцију на чијем је челу.

ИСАН се, према његовим речима, бави проучавањем капитализма као најзагонетнијег система у историји човечанства, о коме се информације или специјално скривају или се фалсификују. Као пример је навео пад династије Стјуарта 1688 године и долазак на власт династије Оранж који се нама представља као политички догађај, док је права истина у томе да су се две источно-индијске компаније ујединиле и била им је просто потребна нова династија која ће боље одговарати новој компанији.

Фурсов је тако дошао до главног питања капитализма, а то је где лежи права моћ.

«Праву моћ имају наднационалне групе светског договора и управљања. Без њих капитализам не може да постоји, јер оне регулишу главне контрадикције које чине капиталистички систем. Од самог почетка, капитализам нема границе. Политички, он је збир одвојених држава, почевши од Вестфалског мира. Како крупна буржоазија има интерес ван граница својих држава, она крши и законе својих држава, а и оних у којима остварује своје интересе. Зато се глобална буржоазија скупља у наднационалним структурама које су тако дизајниране да буду трајне и да буду затвореног типа», казао је Фурсов, закључујући да је капитализам троугао који чине држава, капитал и затворене наднационалне групе и да се зато никако не може говорити о некој „конспирологији“.

Он сматра да, ако би данас поново неко писао „Капитал“, не би требало да крене ни од робе ни од државе већ од затворених наднационалних група, јер оне изражавају дугорочне и целовите интересе светских управљача. А научници се праве да те групе не постоје.

«И, то је тај други разлог постојања ИСАН. Изучавање извора реалне моћи, а она стоји у тајној моћи. Како је то рекао један од ликова писца Алексеја Маркејева — ако поредимо живот са игром, његове учеснике можемо поделити у три категорије: на господаре игре (не придржавају се никаквих правила), играче (играју) и на фигуре (које су ту да би биле убијене и које мисле да су оне играчи). Главни задатак господара и играча је да убеде фигуре да су управо фигуре играчи и да нема господара игре нити играча. Тако фигуре као Обама, Клинтон и Меркел верују да су играчи, а само су пиони», објаснио је Фурсов.

Фурсов је представио и најважнији пројекат ИСАН под називом „Вододелница“, а односи се на период од 1967 до 2017 године. Серија тих радова говори о томе како стварно функционише свет, почевши од питања зашто се скривају прави датуми настанка египатских пирамида, шта стоји иза „Светог грала“ Дена Брауна, завршно са Солжењицином као агентом КГБ, тајном историјом ЕУ, питањем «Косова» или питањем шта се стварно догодило у Чернобиљу. А поседују, како је подвукао, и доста материјала о Четвртом Рајху, односно „нацистичкој Интернационали“.

Цитирајући Алена Далеса који је рекао да је човека лако збунити информацијама, Фурсов је рекао да је то тачно, али да се човек може одбранити ако зна које су тенденције.

«Јер, ако знамо ко има какве тенденције, онда нас информације неће збунити», рекао је Фурсов, који је истакао да је основна пажња Института зато усмерена управо на тенденције, а до сазнања о њима долази бавећи се макроисторијом, што значи да проучава велике структуре и велике процесе и да прави широка поређења.

Скупу се обратила и Јелена Панамарјова, професор МГИМО и стручњак за Балкан, која је указала на потребу дубоке анализе прошлости, јер нам је, у супротном, будућност сасвим нејасна.

«Фалсификовање историје се дешава у свим државама у свету. То је оружје за формирање колективне свести. Резултат тог фалсификата је да се формира сасвим нови дискурс. Тако се у првом кораку режим Стаљина изједначи са режимом Хитлера, а онда се у другом кораку Стаљинов режим представи као највеће зло. Један од стубова фалсификата је и Солжењицин», рекла је Панамарјова.

Она је представила публикацију Разакова, која се бави 60им годинама ХХ века у Совјетском Савезу, а која је писана као детективски роман, као пример научно-популарних издања која издаје „Свет књиге“ са циљем да информације дођу до широке публике.

«То је случај и са мојом књигом о «Косову», која је „лакша“ варијанта научног рада који смо публиковали у тому De Conspiratione. То је приступ широкој публици, што је важно, јер није лако супротставити се противнику у информационој сфери», истакла је Панамарјова, додајући да је симболизам јако важан, а Институт је основан на пролећну равнодневницу управо са намером да се подвуче његов обновитељски карактер.

Током дискусије, одговарајући на питања учесника, Фурсов је указао на неколико поглавља односно монографија из прва три тома, међу којима су и „капитализам као завера“, „крипто-економија тржишта дијаманата“ (јер се преко њега разрађује систем сивих тржишта и у великој мери купује оружје), „нова реалност — тероризам“, „Косово, мафија, NATO и висока политика“. Ту су и теме о пирамидама, о три пројекта стварања ЕУ (англосаксонском, ционистичком и нацистичком и показује на који начин су били реализовани). Затим, о Трећем Рајху односно „новом Фарбен поретку“ за који је Фурсов објаснио да је концерн И. Г. Фарбен био модел за развој америчких транснационалних корпорација, као и текст о Чернобиљу који показује да је то била диверзија, а не несрећа.

Једна од тема је и Солжењицин и КГБ — слом Совјетског савеза. На захтев учесника скупа, Фурсов се више пута враћао на тему Солжењицина и његову историјску улогу, да би у закључку дискусије констатовао да је реч о издајнику који је издавао историјску Русију и да је он издајник и из перспективе XXI века.

Такође је указао да је историја пуна алтернатива, а не некакав чудан детерминистички механизам и да је зато задатак историчара да анализирају и оно „шта би било кад би било“, односно алтернативну историју.

Одговарајући на питање да ли је Путин фигура или играч, Фурсов је оценио да је руски Председник у почетку био фигура а да је постао играч, а то на Западу не могу да му опросте.

Такође је указао да у свету постоји 30 породица које постављају правила и сукобљавају се, али се никада не убијају до краја. За разлику од тог међусобног односа, према другима не важи правило „никад до краја“.

Поводом реалне моћи и значаја који нека земља може да има, Фурсов је говорио о примеру Либана који је мала земља, али моћна.

На питање портала Факти како види то што Србија у континуитету добија поруке да је мала земља и да оне стижу и из врха државне власти, руски експерт је одбацио оцену да је Србија мала.

«Важан је квалитет, а не квантитет. Србија није мала држава. Историјски гледано, она је велика држава. Била је тврђава-караула борбе Европе са Османском империјом. За мене је симбол Србије Милош Обилић. Запад би веома желео да Србија изгледа као мала и безначајна држава. Али, видећемо шта ће бити са самим Западом, када тамо већински део становништва постану Арапи и Африканци. Како је писао један мој колега, најразвијенија арапска држава је Француска», казао је Фурсов.

О реалној власти и моћи у Србији и томе ко над нама стварно има власт са становишта господара и фигура, Фурсов је рекао да колективни Запад данас држи читаву зону која је раније била неутрална.

«Док је постојао сукоб Совјетског Савеза и Запада, Запад је имао посебну позицију у Југославији. Али, прва држава која је доживела ударац после пада Совјетског Савеза је била управо Југославија. Сматрам да у тој мери у којој Европа буде слабила, а то ће се свакако догодити, они народи који сачувају своју традицију, свакако имају огромне шансе за будућност», закључио је Фурсов.

Ката

 

 

 

 

 

Извор fakti.rs

Тагови: ; ;