Центар за евроатлантске студије из Београда (ЦЕАС) залаже се за затварање српско-руског центра у Нишу, уз похвале шефу дипломатије Ивици Дачићу због иницијативе за решавање дипломатског статуса тог центра.

ЦЕАС подсећа на сумње које је центар изазивао од оснивања, а у данашњем саопштењу наводи да су те сумње појачане притиском руске стране да се центру омогући «посебан хибридни статус» у Србији.

(У тексту под називом «Унутар руске ‘шпијунске базе’ на Балкану», АП (Асошијетед прес) наводи да неке западне невладине организације и војни аналитичари верују да су Руси направили «малу прерушену базу која прислушкује америчке војне интересе на Балкану», али не даје доказе за те тврдње.)

Такође, како се наводи, сада је извесно да су нетачне и тенденциозне биле најаве да ће центар да прерасте у регионалну структуру за реаговање у ванредним ситуацијама, у којој ће учествовати још неке земље па и чланице ЕУ и НАТО.

О СРПСКО-РУСКО ХИМАНИТАРНОМ ЦЕНТРУ!

ВИДЕО: Унутар српско-руског хуманитарног центра

Нетачно је, такође, да је Србија у последње три године била изложена великим елемнатрним непогодама, као и да је у санирању последица велику улогу имао управо центар у Нишу, а што се могло закључити из изјава руског особља у том центру.

(Изјава Сергеја Лаврова: Знате ли да Руско-српски хуманитарни центар у Нишу ЕУ сматра шпијунским гнездом и претњом за безбедност! А то што је током његовог постојања очишћено од мина више од четири милиона квадратних метара и деминирано око 1.500 мина и осталих експлозивних направа, то што је тај центар пружао помоћ у гашењу пожара на југу Европе, укључујући земље ЕУ, о томе радије ћуте.)

Неколико примера успешног обављања задатака српско-руског хуманитарног центра у Нишу:

Руси разминирали 210.000 квадратних метара Србије

Руски стручњаци разминирали 80 експлозивних направа у Србији

Руси разминирали 3,6 милиона квадратних метара земљишта у Србији

БРАЋА РУСИ СПАСАВАЈУ СРБИЈУ: Понудили помоћ у санацији последица поплава (2016. године)

«Иљушином» долетело више од 70 спасилаца из Русије

Русија шаље хуманитану помоћ Македонији

На другој страни, наводи ЦЕАС, управо су постојање цантра у Нишу, али и «праве намере Руске Федерације како и зашто да га користи» отежавали или блокирали могућност да Србија и њени грађани користе предности чланства Србије у ЕУ механизму за цивилну заштиту, да Србија напредује у процесу преговора са ЕУ, те да се на основу Индивидуалног акционог плана партнерства са НАТО (ИПАП) унапреде структуре Србије за реаговање у ванредним ситуацијама и управљање кризама.

ЦЕАС подсећа да Србија једина у региону нема владину агенцију за реаговање у ванредним ситуацијама, али и да јавност мало зна о начину на који је Влада Србије финансирала рад центра.

Руска Влада издвојила 27 милиона долара за српско-руски хуманитарни центар у Нишу

Српско-руски хуманитарни центар донирао возила МУП-у

Српско-руски центар донирао опрему за гашење пожара

А од Руса: Највећа ватрогасна донација икада

Пристанак да центар добије дипломатски статус претворио би га практично у руски конзулат, сматра ЦЕАС, те констатује да Влада Србије тада не би имала контролу над објектом и запосленима.

ЦЕАС брине и због тога што се намеће поређење између статуса центра у Нишу и НАТО СОФА — Споразума о статусу снага са Србијом, при чему се, како тврде, намерно превиђа да СОФА Влади Србије даје право да тачно одреди положај НАТО особља који је транспарентан и над којим Србија има контролу.

То је супротно од дипломатског статуса и значило би да су ватрогасци у суштини припадници оружаних снага, сматрају у ЦЕАС.

Уверени су, међутим, да би најбоље било да се центар у Нишу затвори, а то би, тврде, олакшао долазак приватних «лоу кост» авио компанија на аеродром у Нишу, те омогућило јачање капацитета државе Србије за реаговање у ванредним ситуацијама и управљање кризама.

 

Танјуг/РТС

Тагови: ; ; ;