На непризнатом «Косову» на власт покушавају да дођу радикали који су за уједињење свих «албанских територија», пише руска новинска агенција Известија.

У јуну ће на власу на непризнатом Косову доћи радикали који ће започети да спроводе концепт «велике Албаније». 11. јуна ће се одржати ванредни парламентарни избори, пошто је већина посланика изразила неповерење садашњој «влади» Исе Мустафе.

Анкете предвиђају победу радикалне партије «Самоопредељење», која промовише идеју о одржавању референдума о уједињењу «Косова» са Албанијом. Како аналитичари предвиђају, значајну улогу у новој влади могу добити бивши министар и присталица уједињења свих Албанаца Рамуш Харадинај, који је оптужен за ратне злочине у Београду. Претња реализације пројекта је била једна од главних тема телефонског разговора одржаног 15. маја између руског председника Владимира Путина и његовог српског колеге Александра Вучића.

Предлог опозиционог покрета «Иницијатива за Косово» о оставци владе 10. маја одобрило је 78 од 117 посланика (скупштина има 120 законодаваца). Оставку су подржали покрет «Алијанса за будућност Косова», радикална странка «Самоопредељење» и један број посланика других политичких снага.

Странка «Самоопредељење» је један од главних фаворита на превременим изборима. Њен политички програм садржи директан позив на уједињење «Косова» са Албанијом, тражећи референдум о том питању.

«Ако се потврди прогноза, наша странка ће победити на изборима и ми ћемо одлучити ко ће постати нови премијер. Наш главни кандидат је бивши председник нашег покрета Албин Курти (током сукоба на Косову, борио се на страни терористичке организације «Ослободилачке војске Косова.» — «ред. Известија»)», рекли су нашој агенцији «Известија» из прес службе странке.

Стручњаци верују да ће након избора на власти доћи странке које се залажу за радикалнију политику, а које ће при подршци Запада активно промовисати идеју «велике Албаније» и на тај начин ослабити позицију оних земаља које желе да остваре независну спољну политику. Ми, пре свега, говоримо о Србији, која одбија да се придружи НАТО-у и која се залаже за блиску сарадњу са Русијом у политичким, економским и војним сферама.

Кандидат за највишу функцију у новој влади ће највероватније бити лидер политичке странке «Алијанса за будућност Косова» Рамуш Харадинај. Суд у француском граду Колмар је у априлу ове године одбацио захтев Београда за изручење Рамуша Харадинаја, кога Србија терети за ратне злочине.

Пад владе Исе Мустафе може се објаснити на само један начин, а то је амерички притисак на косовске Албанце да убрзају реализацију пројекта «велика Албанија». Могући повратак ратног злочинца Рамуша Харадинаја у политику, значи агресивније планове косовских Албанаца у односу на Србију и Македонију — каже у интервјуу за «Известију» директор Балканског центра за међународну сарадњу Виктор Колбановски.

Српски политички аналитичар и шеф српске дијаспоре Драган Станојевић такође види везу између ослобађање Рамуша Харадинаја и превремених избора.

«Харадинај је криминалац и ратни злочинац, а такође и познати заговорник идеје «Велике Албаније». Именовање таквих радикала на водећу позицију на Космету је најава почетка сукоба. Уосталом, шеф албанске заједнице у Прешевској долини је већ навео да ће ове области пропијити «Косову»», истакао је српски стручњак.

Важно је напоменути да се политичка криза на «Косову» дешава у време општег јачања националистичких осећања албанског становништва. У интервјуу за «Известију» истраживач Института за словенске студије Петар Искендеров је рекао да су се почетком јануара у Тирани окупили лидери албанских партија из целог Балкана и усвојили тирански меморандум о «заштити права Албанаца у Македонији и другим балканским земљама».

 

Тагови: ; ; ; ; ; ;