Улагање странаца у наменску индустрију у свету нормална је пракса. То би за Србију значило крупан корак у развоју појединих система наоружања.

Када је после недавне посете Москви указао на нове могућности српско-руске сарадње у војној индустрији, премијер Србије Александар Вучић је ових дана и у Пекингу указао заинтересованост за партнерство у наменској производњи.

На састанку с представницима Поли групе, са којима је разговарао о војној индустрији, Вучић је кинеске саговорнике обавестио да ће Влада Скупштини Србије на усвајање предложити закон по којем ће бити дозвољено улагање иностраних компанија у нашу војну индустрију до 49 посто.

Шта ће за српску наменску индустрију значити дозвола за улагање странаца, што до сада није било могуће? Хоће ли то с обзиром на њену извозну оријентисаност, али и нашу геополитичку позиционираност значити и надметање за тај део значајног тржишта?

 

Саговорници Спутњика су сагласни да нови Закон о производњи наоружања и војне опреме може само да буде од користи нашој наменској индустрији, која слови за битан сегмент развоја српске економије.

Посланик у Одбору за одбрану Скупштине Србије Зоран Драгишић каже да је могућност да се улаже у наменску индустрију, да се она докапитализује, добродошла, поготово што се од ње доста очекује.

„Наменску индустрију посматрам као бизнис. Србија има шта да понуди, и улагања у нову опрему и капацитете су добродошла“, истиче Драгишић за Спутњик. Он каже да највећа очекивања у том питању има од Кине, која у овом тренутку једина располаже здравим новцем. Наравно, додао је, то што сви могу да улажу само може да отвори питање здраве конкуренције.

оклопно борбено возило Милош

„Дај боже да стигнемо до производње од три милијарде долара годишње, па да зарадимо и ми и они који улажу. Свако ко улаже може да дође по профита, али 51 одсто наменске значи да она припада Србији“, истакао је посланик у Одбору за одбрану.

Аналитичар Андреј Млакар, стручњак за област наоружања, за Спутњик каже да је улагање странаца у наменску индустрију у свету нормална пракса и околност.

То би за Србију значило крупан корак у развоју појединих система наоружања, истиче он, не спорећи да би отварање тржишта наменске индустрије за странце могло да доведе до „преплитања разних игара и сукоба њиховог интереса“. Тржиште наоружања је доста специфично и влада немилосрдна борба када су у питању системи наоружања.

Све зависи које ће компаније ући, каже Млакар за Спутњик.

«Са Западом, посебно са Французима и Немцима, он види могућност сарадње у производњи артиљеријских система који су нашој „Нори“ конкуренција, али у наступима према трећим земљама то би било могуће реализовати, а ми бисмо добили на технологији која нам сада није доступна, сматра он. Са њима види и могућност модернизације, поготово авиона „Супергалеб“. истиче Млакар

Сарадњу са Русима, додаје он, већ имамо.

По мишљењу Млакара, лиценцирана сарадња када су у питању топови калибра 30 милиметара, његова модернизована верзија, могла би да буде саставни део наоружања Војске Србије ако би „Лазар“ једног дана ушао у серијску производњу. Тако би нам било доступно оно што немамо, напомиње он, а подсећа и на то да смо оријентисани на руске авионе, што би значило да би могао да буде поједностављен њихов ремонт и доступност савремене електронике.

оклопно возило Лазар -3

Тај аналитичар напомиње да је кинеско тржиште засад доста затворено за Европу али не треба искључити могућност њихове заинтересовани за сарадњу.

Ту је проблем, сматра он, што Кинези захтевају одређене количине и питање је да ли ће наша наменска индустрија бити способна да покрене ту сарадњу.

«Генерално, могућност улагања странаца у нашу наменску индустрију је широка тема. Ја бих се томе надао јер би конкурентност српског наоружања била знатно већа и квалитет пласмана на поједина тржишта би био ефикаснији јер би систем убеђивања и лобирања, странци вероватно преузели на себе, па би то подигло референце српске наменске индустрије», каже Млакар.

Но он, као ни Драгишић, не виде опасност да би улазак странаца могао да значи да би српска наменска индустрија била руковођена њиховим интересима.

„Наменска индустрија се, пре свега, руководи према потребама тржишта. Неће странци преузети сво тржиште и не бих ја страховао да ће они нама узети нешто. Тржиште се укрупњује и пре свега се цени квалитет, брзина и доступност појединих борбених система у оваквом свету какав је данас“, каже Млакар.

Он подсећа да је бивша Југославија имала неке развојне капацитете, а да после њеног распада српски нису толико јаки да би могли самостално да усавршавају и развијају борбене системе без примене технологије и кооперације са појединим иностраним партнерима.

унутрашњост оклопног возила Лазар

Иако нацрт новог Закона о производњи наоружања и војне опреме Влада Србије још није разматрала, министар одбране Зоран Ђорђевић је недавно изјавио да је доста страних инвеститора већ показало интересовање. Компаније из Кине, САД, Италије и других земаља заинтересоване су да дођу у Србију и да отворимо и заједничке компаније и да уђу у власничку структуру неких компанија наменске индустрије, рекао је Ђорђевић.

Наменска индустрија Србије, у којој је у 21 фирми запослено око 7.000 људи, прошле године је извезла наоружање и војну опрему у вредности од 483 милиона долара. Извоз расте из године у годину. У 2012. је, на пример, био вредан 153 милиона, а у овој се очекује да инкасирамо 510 милиона долара.

Извор Спутник

 

Тагови: ; ; ;