Све трешње из Ритопека одоше у Москву и Санкт Петербург! Последњих дана, руски купци, «пустоше» српску престоницу овог воћа. Сваке вечери, само од једног нашег откупљивача, бар три шлепера, са по 18 тона трешања, крећу за Русију. И да има још 10 пута толико, Руси би све откупили!

фото: З.Јовановић, Вечерње новости

Испред откупне станице у Ритопеку, у петак као у кошници. Од раних јутарњих часова на великом паркингу позиције заузимају шлепери руских и молдавских таблица, камиони са продавцима гајбица, а негде од поднева, формира се и дуга колона трактора натоварених трешњама. И тако ће бити бар још тридесетак дана, док се не обере сваки плод — од ране сорте бурлат, преко шарене и охридске до последње — херц.

— Заинтересованост руских купаца за српске трешње, па и јагоде је огромна — прича нам Виктор, возач шлепера из Кишињева, главног града Молдавије. — За превоз трешања од произвођача из Србије до руских купаца, ангажовано је више стотина возача из Русије, али и нас из Молдавије и Белорусије. Штавише, руске фирме које су нас ангажовале, захтевају да роба што пре стигне на одредиште. Зато сваки шлепер има по два возача, па возимо готово без паузе. Само да трешње што пре и у што бољем стању стигну до Москве и Санкт Петербурга.

До Москве, Виктор и његов колега Тигран, за три дана превале око 2.700 километара. Предају робу, па назад по нову туру. Напорно им, вели Виктор, јесте, али вреди. Не скрива да на превозу српске трешње добро зарађују, али колико им «чисто» остане — није рад да открије.

И узгајивачи трешања из Ритопека, ове године, имају разлога за задовољство. Род је добар, а и откупна цена, кажу, није лоша — од 200 до 250 динара за килограм.

— Трешња је родила баш како треба, ни мало ни много — прича нам пољопривредник Милосав Стевановић (65) из Ритопека. — Квалитет је првокласни, верујем да ћу до краја сезоне са два и по хектара предати 18-20 тона плода. И откупна цена је солидна, тако да ће нам род трешања ове године покрити све остале губитке на јабукама, нектаринама и бресквама, које је мраз «обрао» пре времена.

Да се сви послови обаве на време и да трешње у што бољем стању стигну у Русију, воћари из Ритопека упослили су ових дана, по речима узгајивача Мирослава Петровића (30), око 5.000 берача. Углавном Роми из Србије, Босне и Румуније.

— То су сезонци које ангажујемо већ петнаестак година — прича Петровић. — Дуго се знамо, а они добро знају какав посао их чека. Дневнице су 2.000 или 2.500 динара, зависно од тога да ли су оброци укључени или не, а смештај се подразумева. Може и по 180 динара за гајбицу. Но, све то договарамо на почетку сезоне. Сама цена, од 250 динара коју нама плаћају откупљивачи, «звучи» добро, али не треба заборавити колико су скупи производња и берачи трешања.

А, вешти берачи, на плантажама су већ од шест сати па до пола пет по подне. Мердевине, канта и качкет који главу чува — најважнији су им «алат».

— Ма, није тешко, годинама ми ово радимо, али мора пажљиво да се бере — прича нам Мухарем Феризовић из Лесковца. — Код Мирослава сезонски радим већ 12 година. Ове године са мном беру и супруга, син, сестра и зет. Зна се: почињемо од врха, па се спуштамо. Мушкарци канту, која «подмири» две гајбице од пет и по до шест килограма, напуне за четрдесетак минута, а жене за пола сата. Вештије су. После три кофе иде пауза, тако да имамо највише две-три паузе дневно.

Све оно што радници оберу, слије се до откупних станица тек у послеподневним сатима, па откупљиваче «прави» посао чека увече.

— Останемо и до три по поноћи — каже нам Наташа Павловић, директор «Фарм фрута» из Ритопека. — Углавном да бисмо без грешке урадили пратећу документацију за царину. Јер, сваки воћар па макар предао и две гајбице, мора да нам донесе потврде да је његово газдинство регистровано, структуру пољопривредне производње, изјаву да је то њихова производња и књигу третирања. Све то мора да буде «чисто» да бисмо пословали без проблема и да би наше трешње без проблема и «у пуном сјају» стигле до руских купаца.

 

Аутор: Ј. МАТИЈЕВИЋ
Извор: Вечерње новости

Тагови: ; ; ; ;