Пише Слободан Антонић

Пре избора Путин и мигови, а после избора: „Србија би уласком у НАТО решила велики део својих проблема”. Да ли је то тек почетак званичног пропагандног „кувања жабе” за улазак Србије у НАТО? Требало би обратити пажњу на излагање новоизабраног Председника Србије на Факултету за безбедност 22 маја 2017 године. Ево његових главних теза:

1. „Србија би уласком у НАТО решила велики део својих проблема” и “на тај начин би ишла брже ка заједници западних народа”

2. „али, томе би се противило 75% становништва”

3. „мени није био проблем да доносим такве одлуке против којих је већина и не би ми био први прут”; „доносио сам већ одлуке против којих је било и 95% становништва, када су, на пример, биле у питању мере фискалне стабилизације”

4. „међутим, када једанпут уђете у НАТО супротно вољи свог становништва, деценијама пред нама живећемо у унутрашњим сукобима који разарају национално ткиво”

5. „политика Србије је да не жели да припада ни једном блоку, али смо у тежој ситуацији него Аустрија, Швајцарска и друге (војно неутралне) земље. Притисци због тога стално постоје, снажни су и задиру у питање економије”

6. због тога „и оних 70%, који желе да будемо уз Руску Федерацију, треба да размишљају о томе где нам је тржиште и да од нечега мора да се живи”

Свака од ових теза озбиљно је проблематична, а узете заједно врло закривљено приказују стварност, па делује да фактички представљају типичну пропаганду НАТО.

1.. Које би то „велике проблеме Србија решила” само ако би ушла у НАТО, то нам лидер није рекао. „Заједница западних народа” би нам се извинила за незаконито бомбардовање 1999 године и платила ратну одштету? Отписала би нам дугове, или бар лихварске камате? Вратила би нам 80 милијарди евра, колико је изнето из Србије од 2000 године до данас? Обновили би нам уништену индустрију? Које би нам, тачно, проблем НАТО решио?

Ако је одговор – заштитио би нас од „Албаније до Ниша”, „хрватске Војводине”, „`Олује` на Републику Српску и на Север Космета”, онда се поставља питање какав је карактер те организације у коју би требало да уђемо, а чији се чланови или штићеници понашају као улични отимачи и силеџије? Да ли би требало да уђемо у банду само зато што нам њени чланови траже рекет? Да ли су то они „велики проблеми” које „решавамо” уласком у НАТО?

2..Откуда нашем лидеру податак да је само „75%” грађана Србије против НАТО? Чак и проамерички медији преносе вест да је, према истраживању рађеном од 10 до 17 марта 2017 године, 84% грађана Србије против чланства Србије у НАТО. Свега 11% испитаника је, према истом истраживању, за чланство, а 5% је неодлучно. Дакле, разлика за и против НАТО није 3:1, како би се могао стећи утисак на основу излагања лидера, већ готово 8:1!

3. Лидер се хвали тиме да је доносио одлуке и против мишљења 95% становништва. Позива се при том на „фискалну консолидацију” када је, наводно, његова одлука била исправна, а мишљење свих осталих погрешно. Чак и да је то тачно, то му не даје за право да у свим осталим случајевима може да ради оно што је супротно вољи већине грађана, а поготово не када се четири петине друштва противи учлањењу Србије у НАТО.

4. Оно што једино спречава лидера да нас учлани у НАТО, и тако нам реши већину проблема, јесте то што бисмо, због очигледне недораслости народа, деценијама пред нама живели у унутрашњим сукобима који разарају национално ткиво. Но, дуготрајни и разарајући сукоб настаје превасходно уколико је пола јавног мњења за једну опцију, а друга половина за другу. Али, овде однос супротних страна није 1:1, већ 8:1. О каквом ми то „сукобу који разара национално ткиво” причамо? То и није сукоб, то је онда голо насиље уверљиве мањине над већином овога друштва. Зар је то демократија?

5..Вођа нам саопштава да због НАТО на Србију врше и економске притиске. Ко то? Ко нас то економски уцењује па ћемо, ако не уђемо у НАТО, имати штету? А да нису то наши „пријатељи” из Вашингтона и Брисела? Да ли би се то, можда, могло назвати рекетом? И да ли се то случајно не зове уцена? Да ли ћемо стварно на то да пристанемо?

6.. Откуда нашем лидеру то да тек 70% народа жели да будемо уз Руску Федерацију? Парламентарна скупштина НАТО је управо усвојила извештај о Западном Балкану у коме се, као посебно забрињавајући податак, наводи да 94% Срба подржава одржавање снажних веза са Русијом”. Зашто онда наш лидер 94% претвара у 70%?

Такође, шта значи то што је Премијер-Председник пребацио свом народу, тачније оним 94% који воле Русију, да треба да размишљају о томе где нам је тржиште и да од нечега мора да се живи?

Да ли је Москва, у склопу мера реципроцитета, у августу 2014 забранила увоз меса, рибе, млека и млечних производа, воћа, поврћа из ЕУ, САД, Аустралије, Канаде и Норвешке? Да ли је тиме отворена могућност за Србију да преузме бар део послова вредних 12 милијарди евра (колико износи целокупни буџет државе Србије)?

„Ова околност српском извозу отвара велике могућности, али уз поштовање прописа, одредби уговора и уопште једно значајно озбиљније схватање величине и захтевности руског тржишта”, каже се у једном тадашњем извештају.

И, шта се догодило? Да ли је Влада нашега лидера прихватила захтев ЕУ да ни на који начин не подстиче српске привреднике који могу да заузму место ЕУ на руском тржишту? Да ли је српска Влада дозволила да мешетари из Србије Русији почну да испоручују туђе или пак натруло воће и поврће? И онда је ваљда 94% Срба који воле Русију нашем лидеру криво због тога што Србија више извози у ЕУ него у Русију?

Све у свему, реч је о замени теза и прикривању истине. Тим начином аргументовања могло би се доказати било шта, на пример, да би 94% мачака требало да се упише у псе или пак да би све жабе требало да се учлане у унију рода само зато да их те дугокљуне птице не би појеле.

Невоља је у томе што наш лидер располаже респектабилним пропагандним апаратом, те уколико се оваква пропаганда настави, тај апарат би, можда, понеку мачку и убедио да би требало да буде пас, а понеку жабу да би требало да се упише у роде, па да слободно ускочи у њихов кљун.

Но, не верујем да су Срби стварно мачке и жабе. Когод је у Србији видео НАТО на делу 1999 године, знаће шта му је чинити. И ма колика пропаганда да буде, НАТО никад неће бити добродошао у Србију, а Србија никад неће желети у НАТО.

Ко то не разуме, залуд му 55% гласова на изборима. Ризикује, ако тако настави, да ускоро више нема ни гласове бирача, ни позицију с које ће моћи да приповеда такве бајке..

Извор: Фонд стратешке културе

Тагови: ; ; ; ;