Пише Јевгениј Крутиков

Команда снага САД за специјалне операције ради на томе да померањем граница људских могућности, уз помоћ додатака исхрани и специјалних суплемената, створи „супервојника“. Већ се одавно воде истраживања у том смеру. У Пентагону желе да подигну код војника праг осетљивости на бол, да смање ниво повређивања и да побољшају обнављање организма као и радну способност у екстремним условима.

Наглашавају да су „нематеријални“ начини повећања учинка припадника специјалних јединица практично већ исцрпљени када је реч о њиховим учинцима на великим надморским висинама, под водом или у условима дуготрајног одсуства хране и воде. Еволуција човечанства не стоји у месту, међутим једноставно не може да се развија брзином која је потребна војном сектору, и зато се засада део задатака чини нерешивим.

На пример, како учинити да војник који је провео испод воде неколико сати без сложених система за одржавање основних животних функција, сачува способност да извршава бојеве задатке када дође до циља? Команда специјалним операцијама узда се у додатке исхрани и допинг, али обећава да ће консултовати лекаре по питањима безбедности таквих метода. Пентагон у томе рачуна и на помоћ и иницијативу приватног бизниса.

На први поглед то није информација из срца Пентагона, већ сценарио за холивудски филм са просечним буџетом из 80их година. Тада су били много популарни сижеи са проширењем свести војника помоћу психотропних супстанци и оклопљавања челиком храбрих „копова“ који би остајали без руке или ноге. Сви они који имају преко 30 година сигурно су гледали „Робокапа“, „Ајронмена“, „Универзалног војника“ и „Киборга“. Већи део тих сценарија дошао је из стрипова Вулверин и Зеленог гоблина. Други део је излазио из офиса продуцената браће Глобус Менахема и Јорана. Управо су они поклонили свету хероје Жан-Клод ван Дама, Марка Дакаскоса, Арнолда Шварцнегера и америчке „нинђе“.

Ова је тема популарна и дан данас. Друго је питање ко је тренутно испред — Холивуд или Пентагон. Нико нарочито и не крије да велики део холивудске продукције не само да инспирише Пентагон, већ га он надгледа и наручује. У своје време су била називана и имена надзорника из Пентагона који су набацивали холивудским продуцентима перспективне идеје. Треба знати да овде није реч о пропагандним филмовима као што је „Спасити редова Рајана“ који су разумљиви за сваког, већ о остваривању на филму футуристичких идеја војне индустрије. То често није пуки пиар, већ убацивања срачуната на изазивање реакције дела јавности.

У САД је много оних који из верских разлога нису спремни да подрже идеје Пентагона усмерене на усавршавање људског тела. Киборг добро изгледа на филмском платну, док у стварном животу Протестанти и Римокатолици нису спремни да препусте хемичарима и инжењерима из са Пентагоном повезаних компанија, функцију Бога, макар и зарад заштите демократије. Истог става се придржавају и припадници универзитетске средине, али из другог разлога — они не прихватају насиље над човеком.

Сада се Управа за перспективна истраживања пројеката Министарства одбране САД — DARPA — бави овом фантастиком. Управа је на брзину основана још 1958 године јер су се били препали због извођења у орбиту првог совјетског сателита.

Пред DARPA је био постављен један једини задатак — да учини америчке војне и војно-примењене технологије најсавршенијим и (пожељно) недостижним за остатак света. Од тих далеких времена су конкретне задатке мењали, али је суштина остала иста — DARPA је узимала у разматрање и најбизарније идеје, чак је и финансирала психопате који су радили на времеплову или перпетуум мобилу.

Сматра се да буџет DARPA износи око 3 милијарде долара уз 250 запослених, од којих је половина техничко особље. Управо ти људи су процењивали ефикасност друштвених мрежа пустивши у небо САД метео-балоне и објавивши да ће онај који их брзо пронађе и напише о томе на друштвеним мрежама, добити награду од 40 000 долара. Управо су ти људи два пута за редом постизали рекорд у разради суперпроцесора. Последњи такав је направљен 2014 године и радио је на фреквенцији од једног терахерца, што није ни близу ефикасности људског мозга, али се ради управо у том правцу.

И коначно, у септембру 2015 године DARPA је саопштила да су већ завршене пробе у вези убацивања електрода у људски мозак које стимулишу нервне активности. Реч је искључиво о стимулисању памћења, односно о чисто шпијунској технологији. Према прелиминарним резултатима, испитаници са имплантима су могли не само да запишу и да интерпретирају сигнале, већ и да побољшају своју способност да памте читаве листе објеката.

Генерално, у обавештајној агентури, са којом САД у последње две деценије имају озбиљних проблема, проблем памћења великих обима информације увек је био актуелан. Приликом припреме сарадника у обавештајним службама широм света се понекад користе и трауматичне технологије за развој памћења, нарочито звучног. Условно, човека на неколико дана смештају у засебну зграду са инструктором и инжењером звука. У соби се емитује низ неповезаних између себе фраза, понекад и на различитим језицима.

„Данас треба да узмем два млека“, „Џетс“ је победио 86:79“, „пристаниште гради фирма Доналд и синови“, „брзина ветра је износила око 7 метара у секунди“, „пренос иде на таласима од 123 килохерца“, „јој, заборавила сам да кажем комшијама за њихову пудлицу“ и слично. Затим ви пијете кафу, разговарате ни о чему и добијате нову порцију текста. Кроз три сата инструктор вас пита које је расе комшијски пас, колико је млека требало донети, која је фреквенција емисије и који је био резултат утакмице. Петог дана мозак почиње да ври.

На отприлике исти начин се гради и „формирање“ визуелног памћења, мада се сматра да то иде нешто лакше. Зачкољица је у томе да се пажња фокусира не на оно што мозак обично памти, већ на специфичне детаље. Односно, прво гледате број таблица, а тек потом боју и марку аутомобила. На садржај текста и излазне податке, а не поједине фразе. То често доводи до професионалне деформације, јер чак и у свакодневном животу људи који су прошли такву врсту обуке, по инерцији „виде, чују и памте све око себе“. Приче за суседним столовима у кафићу, бројеве десетина аутомобила који иду у сусрет, детаље одеће пролазника, специфичности речи саговорника — све то постају стални сапутници.

У вези модификације људског тела ради стварања супервојника, DARPA се кретала у два правца који се узајамно искључују. Први је био програмиран свеопштим интересовањем у САД за високотехнолошко наоружање, што је резултира „вешањем“ на војнике огромног броја геџета — од навигатора и камера „гоу-про“ до „паметних“ панцира. У једном тренутку се испоставило да је то ћорсокак пошто је тежина опреме ограничена могућностима и најбоље утренираног организма.

Онда се DAPRA усмерила на разраду егзоскелета. Односно човек се смешта унутар робота и оперише њиме као утоваривачем у магацину, што подсећа на филмове из серије „Трансформерс“. Пре неколико дана било је речено it’s getting real: такозвано одело са лаким управљањем за тактички напад (TALOS), након пет година усавршавања, практично је готово. Оно се састоји од отприлике 800 компоненти и веома је компликовано за производњу и управљање, али је то прво слично искуство у историји. Колико ће проћи времена до његове серијске производње засад се не зна. Није јасна ни перспектива таквих проналазака.

Хемија и биологија су најпроблематичније у тим истраживањима. Претпоставља се да је развој стимулативних лекова усмерен на развој оних страна организма које „није дорадила“ природна еволуција. Спортска медицина и фармакологија решавају задатке повећања мишићне масе, не обазирући се на допиншки рат делимично повезан са ограничавањем на војна истраживања. Блокирањем производње и коришћења фармаколошких стимуланса у спорту кочи се и развој сличних средстава за војну примену. Зато овде није реч о томе, већ о развоју неких „супер могућности“.

Човек заиста може дуже време да се налази под водом, задржавајући дах, само што су те могућности организма биле ослабљене током еволуције. Исто је и са великим висинама. Стимулисање генезе кисеоника више није научна фантастика, и нећете добити Зеленог гоблина, али је то у сваком случају насиље над људским телом са невидљивим нуспоследицама. Хиперкомензација кисеоника може да доведе до брзог стварања тромбозе, а још нико није укинуо болест декомпресије. Јер, ослобађање организма од нуспроизвода азота још увек је нерешив проблем за медицину.

DARPA се прихвата свега. Можда ће на крају и да укрсти полуробота у егзоскелету са човеком-амфибијом са имплантираним у његов мозак „електродама памћења“ са директним изласком на Фејсбук. Таква истраживања се стварно изводе, а то уопште нису огледи са LSD нити су експерименти са „маговима“. На савременом нивоу технолошког развоја то је сасвим достижан технолошки прогрес. И треба то узимати у обзир, колико год исмевали Холивуд и његове продуценте.

Ката

 

 

 

 

 

Извор fakti.rs

Тагови: ; ; ; ;