У току је права подела Сирије. Пошто је само питање месеца када ће бити у потпуности уништена терористичка организација ДАЕШ, сви покушавају да откину што већи комад територије коју они већ три године контролишу. Међутим, ни терористи се не предају без борбе.

Прошло је скоро месец дана откако је потписан споразум о стварању четири зоне деескалације. Оне треба да постану зоне безбедности за цивиле и помогну да се мировни процес између званичног Дамаска и опозиције помери са мртве тачке. Међутим, последњих десет дана је у току борба за контролисање најважнијих стратешких саобраћајница и подручја богатих ресурсима — нафтом и водом. Сирија можда није богата нафтом као Либија и суседни Ирак, али ни њене залихе нису занемарљиве. На југу Сирије, који већином чине пустиње, налази се око 85 одсто гасних и нафтних поља. Осим енергената, од виталног значаја је и транспортни чвор Палмира, кроз коју пролазе путеви за Раку, Хаму и Дејр ел Зор и даље према граници са Ираком.

„ДАЕШ жели да сачува контролу над подручјима од животног значаја за Сирију. Нафтом која се налази у Дејр ел Зору и Палмири и територијом под пољопривредним културама, милитанти ДАЕШ-а покушавају да надоместе економске губитке. У суштини, ДАЕШ је при крају. Терористи се из све снаге труде да се учврсте на југоистоку земље како би пронашли неку економску платформу за наставак своје делатности“, рекао је за Спутњик један од најбољих руских војних репортера који се тренутно налази у Сирији Јевгенијe Подубни.

Курди — неверне Томе

Курдске демократске снаге, које уз помоћ западне коалиције изводе офанзиву на Раку, дозволиле су припадницима ДАЕШ-а да изађу из терористичке „престонице“ у јужном правцу — ка Палмири. Мало је вероватно да за договор нису знали и Американци.

„За мене је сваки договор са терористима злочин. Упућивањем милитанте ДАЕШ-а у правцу сиријске војске они желе да реше неке своје проблеме“, сматра руски новинар.

Изгледа као да америчка коалиција нема намеру да уништи терористичку организацију, већ само да је упути у правцу провинције Хомс, Дејр ел Зора и Палмире, који се налазе под контролом снага Башара ел Асада.

„Палмира је велики геолошки чвор. Тамо се налазе богата нафтна поља и залихе фосфата“, подсећа Подубни.

Међутим, у древни град терористе нису пустили руски војници. За недељу дана милитанти су покушали два пута да се пробију из Раке у Палмиру. Прву колону авијација је уништила 25. маја. Терористи су опет покушали 30. маја, али безуспешно. Неколико прецизних налета руске авијације и четири ракете „калибар“ са бродова у Средоземном мору на колоне терориста наоружаних до зуба показали су да Русија све држи под контролом. Коридор је и даље отворен, али руске специјалне снаге пажљиво прате ко њиме пролази. Министарство одбране Русије обећава: свака акција у правцу Палмире биће оштро кажњена.

„Група руске војске у Сирији не дозвољава да се формира ударна група терориста ДАЕШ-а у правцу где оперише сиријска војска. Када руска војска уз помоћ извиђачких средстава открије да се из рејона Раке у правцу Палмире крећу снаге ДАЕШ-а, она предузима мере како би се терористи сузбили“, рекао је Подубни.

Јужни правац

Трпећи поразе, ДАЕШ се повлачи у пустињу, док сиријска војска, уз помоћ руске авијације, води офанзиву и од стране Палмире према Дејр ел Зору, који је окружен терористима од 2014. године, дуж реке Еуфрат и наставља чишћење источног дела провинције Хомс. Еуфрат је врло важан јер се на њему налазе највеће сиријске електро-станице „Тишрин“ и „Тапка 2“.

Истовремено, настављају се борбе у провинцији Сувејда, где је коалиција на челу са САД бомбардовала владине снаге и шиитске формације. Ипак, то није зауставило офанзиву на омањи град Танф на граници Ирака и Сирије, где се налази америчка база где су инструктори Пентагона обучавали милитанте тзв. Сиријске слободне армије. Кроз Танф пролази пут који повезује Дамаск и Багдад, од стратешке важности за Асада. Терористи и америчка коалиција су забринути што сиријска војска може у најкраћем року изаћи на ирачко-сиријску границу. То би значило стварање коридора за пребацивање оружја и људства из Ирака, односно Ирана, у Сирију. Како би зауставила приближавање сиријске војске ка Танфу, америчка војска често користи и авијацију. Неки медији пишу да се тамо налазе и британски, па чак и норвешки специјалци.

„Амерички инструктори се налазе на северу Сирије, саветују и помажу Сиријском демократском савезу (Курдима). Међутим, присутне су јединице САД и на југу Сирије. Њихов оперативни центар је у Јордану. Они помажу тзв. ’Нову сиријску армију‘, чије милитанте су обучавали на територији Јордана. У Сирији се, у супротности свим међународним правилима, налази неколико хиљада западних војника“, наглашава руски ратни репортер из Сирије.

У овом тренутку главни задатак свих снага: и америчке коалиције и Курда и ДАЕШ-а и многобројних „опозиционих“ група, јесте да се заустави сиријска војска да не дође у посед гасних и нафтних поља, као и Еуфрата, уз помоћ којих може да реши проблеме од виталног значаја за државу и да попуни буџет. Враћање под контролу подручја који су доносила највећи приход држави ојачало би и преговарачке позиције Башара ел Асада и створило перспективу за обнову инфраструктуре која је порушена у дугогодишњем рату.

Све чешће се поставља питање: шта ће се десити када, ускоро, буду у потпуности уништени или истерани терористи ДАЕШ-а из Сирије и територију коју тренутно контролишу поделе Асад, Курди и „опозиција“ коју само Американци могу да распознају у мору најразличитијих организација у Сирији? Тада ће се очи у очи наћи владине снаге које подржавају Русија и Иран са Курдима и неким „опозиционим“ снагама које подржавају САД. Овим би се две велике суперсиле отворено нашле на супротним странама…

СПУТНИК

Тагови: ; ; ; ; ; ; ; ;