Немачки министар финансија приговара грчком премијеру да не укида привилегије богаташима, лидер Сиризе тражи коначно решење за грчки дуг

Атина – Иако је 2017. година, све личи на лето 2015: грчка влада притиска кредиторе, док Европска унија не хаје за ултиматуме премијера Алексиса Ципраса.

Како пишу грчки медији, ситуација подсећа на „руски рулет” јер Атина у преговорима с повериоцима опет треба да изабере између „лоше” и „врло лоше” солуције.

По свему судећи, наредни самит Еврогрупе (министара финансија земаља у којима се користи евро) неће донети споразум о реструктуризацији грчког дуга. Још мање се очекује да ММФ заузме коначан став према даљем учешћу у пакету помоћи Грчкој.

Скептицизам је очигледан и у редовима Ципрасове владе, која је пред дилемом да ли да поново одбије или ипак прихвати макар прелазна решења Еврогрупе. Прецизније, да се сагласи са даљим преговорима и пакетом мера у којима ће ММФ, мада формално присутан, финансијски неће учествовати.

О евидентној паници и готово непостојећем маневарском простору за Ципрасову владу говори чињеница да је премијер недавно пристао на ту могућност мада ју је на прошлом самиту Еврогрупе изричито одбио. Истог дана, Ципрас је драстично променио мишљење и поново осуо паљбу на кредиторе, немачког министра финансија Волфганга Шојблеа и ММФ. Оптужио их је да не поштују договоре док је Грчка испунила све што се од ње захтевало и изгласала допунски пакет мера штедње од пет милијарди евра јер јој је било обећано да је то последњи услов да почну преговори о олакшицама за њен дуг.

Од тада, Ципрас је у контактима са европским лидерима покушао да лобира за грчку ствар на наредном самиту Еврогрупе 15. и 22. јуна. Међутим, ни европски кредитори ни ММФ не показују намеру да било шта мењају.

Ципрас сад ситуацију покушава да преокрене језиком ултиматума, поручујући повериоцима да на самиту мора да постоји прецизно решење за грчки дуг, које ће бити поштовано и у наредним годинама, осигурати Грчкој директан повратак на тржиште и водити коначном споразуму о одрживости оволиког дуга, за који би Атина волела делимичан отпис.

„После седам година кризе, Грчка и Европа имају могућност, али и обавезу да донесу јасно решење јер је реч о будућности економије у декади која долази”, рекао је премијер.

Али, две недеље пред самит, настављају се узајамне оптужбе које тешко да воде ка таквом решењу. Шојбле је током изборне кампање у Немачкој оптужио Ципраса за празну реторику и неспособност да спроведе у живот реформе које неће погађати само оне са средњим и мањим примањима, већ и богате. Немачки министар финансија, који је под притиском медија из своје земље због грчког проблема, каже да је Ципрас изабран управо захваљујући обећањима да ће терет реформи сносити сви али да, на пример, није укинуо пореске привилегије бродовласницима.

Популарност Ципраса опада, опозициона Нова демократија тренутно предњачи за више од 16 процената гласова потенцијалних бирача. Направио је премијер још једну грешку у корацима када је, верујући обећањима кредитора, поручио нацији да ће убрзо почети преговори о смањењу дуга и да је на корак од везивања кравате, за коју је раније обећао да је неће на себе стављати док отпис дуга не буде на видику.

Али, кажу грчки медији, које Ципрас оптужује за антивладину кампању, од тога нема ништа. Стање је и све теже. Последњи шок за приватнике и, уопште, слободне професије је да ће на добит плаћати порез од 72,45 одсто. Дакле, онај ко се бави приватном делатношћу и месечно заради 1.250 евра мораће да плати порез од 755 евра, док ће му за живот остати 495 евра. То је сума с којом је у Грчкој немогуће живети.

Јасмина Павловић Стаменић за ПОЛИТИКУ

Тагови: ; ; ; ; ; ;