Упоредо са све интензивнијим контактима Србије и Русије учесталије су и тврдње са Запада о штетном утицају Русије у региону. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров то објашњава говорећи да су САД и поједине западне земље опседнуте идејом да још једном загосподаре Балканом.

Професор Факултета за дипломатију и безбедност Душан Пророковић каже да све док је Запад могао да доминира није се много обазирао на присуство других на Балкану, али како сада утицај незападних актера расте, пада и утицај Сједињених Америчких Држава и Европске уније.

„Део ове реакције и кампања које се добро плаћају и припремају ових недеља пре бих подвео под фрустрираност, како Вашингтона, тако и Брисела, него као тежњу за неком новом доминацијом. Када једном изгубите темпо у предлагању политичких решења и контролу над одређеним регионом, она се врло тешко поново успоставља. Готово је немогуће то учинити само пропагандом, билбордима и начинима како су то западне структура навикле да раде“, каже Пророковић.

Поводом западних спекулација да Русија жели да осујети евроинтеграције региона, Сергеј Лавров је поновио више пута изречену поруку Москве да нема ништа против да земље региона постану део европске и економске интеграције, јер је то географски природно. Шеф руске дипломатије додаје да се Русија нада да ће негде у будућности тај економски простор захватити и преостали део Евроазије.

Коментаришући ову изјаву, саговорник Спутњика оцењује да Русија на овај начин оставља отворена врата за поправљање односа Бриселу. Евроазијска интеграција је, истиче он, дугорочна стратегија Русије. Евроазијска унија представља пандан ЕУ, у том контексту се донекле остављају отворена врата за будућу сарадњу и стварање компатибилног економског система који би функционисао од Лисабона до Владивостока, каже Пророковић.

„То није баш у складу са текућом политиком и околностима. Између Русије и Европске уније се води асиметрични економско-трговински рат, али чини се да Русија има жељу да ради са ЕУ независно од досадашњег ослањања Брисела на Вашингтон, да са њом уђе у стратешко партнерство и да број нагомиланих текућих проблема постепено решава. Руска стратегија је, посматрано и са дугорочног и са краткорочног аспекта, врло јасна. Како ће и да ли ће уопште бити имплементирана, остаје да се види. Нисам велики оптимиста, пре свега због стања у Европској унији и њене војне повезаности са Сједињеним Америчким Државама“, каже саговорник Спутњика.

Он додаје да овим чињеницама треба додати и прилично лоше демографске трендове у кључним европским земљама, као и врло магловите процене о томе шта може да буде европска перспектива.

„Европска унија од пре пет година и ова данас нису исте. Потребне су врло храбре одлуке и решења о томе како она треба да изгледа у будућности, а тих одлука у овом тренутку нема“, закључује Пророковић.

Директор руског Института за савремени државни развој Дмитриј Солоников подсећа да САД и ЕУ настављају да реализују вишедеценијску политику ширења свих врста утицаја на Балкану, али пре свега економског и војног.

„У том смислу, ступање Црне Горе у НАТО доживљавам више као део промотивне кампање Алијансе и покушај да се изврши психолошки притисак на друге земље, јер не верујем да храбри, али малобројни црногорски војници стварно могу значајно да помогну колегама из Бундесвера или војске САД. Али чланство Црне Горе у Алијанси је важно пре свега као инструмент притиска на друге балканске земље, првенствено Србију, а онда и на Македонију. Дакле, сведоци смо да се утицај НАТО-а шири на територије које немају никакве историјске везе са Алијансом и идејама евроатлантских интеграција“, каже Солоников.

Он додаје да претпоставља да ће преко Балкана НАТО поново покренути питање чланства Украјине, Грузије, а можда у будућности и Азербејџана и Белорусије.

„Пример Црне Горе НАТО ће се користити за промовисање евроатлантских идеја и у другим регионима“, закључује саговорник Спутњика из Москве.

СПУТНИК

Тагови: ; ; ; ; ;