Председник Србије Александар Вучић допутовао је у посету Астани, где ће, као специјални гост казахстанског председника Нурсултана Назарбајева, учествовати на отварању међународне специјализоване изложбе «Астана експо – 2017».

На отварању «Експа» присуствоваће велики број светских лидера, између осталих руски председник Владимир Путин и председник Кине Си Ђинпинг.

Предвиђено је да се Александар Вучић, током боравка у Астани, састане са председником Назарбајевом, као и премијером Бакитзаном Сагинтајевом, председником Сената парламента Казахстана Касимом Жомартом Кемелулијем Токајевом.

«Експо Астана 2017» се одржава од 10. јуна до 10. септембра под мотом «Будућност енергије».

Светска изложба, на којој учествује више од 100 земаља и међународних организација, треба да допринесе јачању свести o енергији и обновљивим изворима енергије. «Експо» треба, према замисли организатора, да пошаље сигнал људима, организацијама и нацијама да је потребна сарадња у превазилажењу глобалних изазова.

Ареал на којем се налази «Експо» је величине 25 хектара, а павиљони су поређани у облику турбине, која симболизује хидротурбину или ветротурбину, чиме се указује на два важна извора обновљиве енергије.

У центру се налази казахстански национални павиљон у облику сфере под називом «Нур Алем», око којег су четири тематска павиљона, један уметнички и културни комплекс, као и 14 међународних павиљона.

Иначе, павиљон «Нур Алем» је највећа сфера дијаметра од 80 пута 100 метара.

На «Експу» ће, како је најављено, бити промовисани извори обновљиве енергије, као и алтернативни извори енергије, енергетска ефикасност, савесна потрошња, електрификација транспорта, универзални приступ чистој енергији, енергетска безбедност.

Такође ће се указати и на негативне последице фосилних енергената и глобалног загревања.

Вучић је, средином новембра прошле године, као премијер, предводећи политичко-привредну делегацију, боравио у званичној посети Казахстану, током које се састао са државним врхом те земље и присуствовао у Астани свечаном отварању улице Николе Тесле.

Такође је учествовао на отварању бизнис форума, а тада остварени пословни контакти требало би ове године, како је речено на крају посете, да допринесу значајном повећању трговинске размене, пре свега извоза из Србије.

Претходно је, крајем августа, председник Казахстана Назарбајев посетио Србију и том приликом је потписано више споразума.

Потписани су споразуми о узајамној помоћи у кривичним стварима, о трансферу осуђених лица, као и споразум о екстрадицији, споразум о сарадњи између Војводине и управе Алматинског региона, као и споразум о учешћу Србије на «Астана експо 2017».

Економска сарадња Србије и Казахстана и даље не прати у довољној мери добре политичке односе двеју земаља.

Мада су званични Београд и Астана потписали Споразум о слободној трговини још 2010. године, који је ступио на снагу у јануару 2012, економску сарадњу карактерише скроман обим, па и структура размене, којом доминирају енергенти и низак ниво инвестиција.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије са Казахстаном у 2016. години је била на нивоу 77,5 милиона долара.

У 2016. години вредност робног извоза Србије у Казахстан је незнатно смањена и износи 24,3 милиона долара, уз смањење робног увоза за 62,5 одсто, који износи 53,2 милиона долара. Дефицит Србије у робној размени је достигао 28,9 милиона долара, а покривеност увоза извозом је 45,7 одсто.

Према последњим расположивим подацима Републичког завода за статистику, у периоду јануар–април ове године, укупна спољнотрговинска робна размена са Казахстаном износила је 32,5 милиона долара, уз дефицит у размени од 4,9 милиона долара.

Укупан извоз у прва четири месеца износио је 13,8 милиона долара, а с друге стране, увезено је у вредности од 18,7 милиона долара.

Покривеност увоза извозом Србије у робној размени са Казахстаном расте од 2013. године. Највећа покривеност увоза извозом забележена је у прва четири месеца ове године, када је достигла 73,7 одсто.

У српском извозу доминирају материјали, машине и транспортни уређаји, док се из Казахстана највише увозе енергенти.

У 2016. години Србија је највише извезла у Казахстан трансмисиона вратила, криваје, хартију и картон, креч, цемент и грађевински материјал, производе од дрвета, машине и уређаје за нискоградњу и грађевске радове, производе од пластике, опрему за загревање, хлађење, биљне сирове материје, конструкције и делове, механичке уређаје за манипулацију.

У прва четири месеца текуће године Србија је највише извезла у Казахстан креч, цемент и грађевински материјал, производе од дрвета, намештај и делове, хартију и картон, монтажне зграде, биљне сирове материје, производе од пластике, машине за поједине индустријске гране, мерне, контролне инструменте и стакло.

У прошлој години Србија је из Казахстана највише увезла сирову нафту и минерална уља (69,9 одсто увоза), руде бакра и концентрате (15,9 одсто), алуминијум (9,6 одсто), течни пропан и бутан (2,7 одсто), неразврстану робу (1,2 одсто).

Када је реч о инвестицијама из Казахстана, према подацима Народне банке Србије, од јануара 2010. до децембра прошле године у Србију је ушло око 2,35 милиона долара из Казахстана, чиме је та земља на 60. месту земаља по нето улагањима нерезидената у Србију.

Казахстан, који је по величини територије девета земља у свету, је држава са више од 17 милиона становника и представља значајно тржиште, због чега је важно унапређење трговинске сарадње која би српским компанијама омогућила већи пласман производа.

У Београду је у августу прошле године одржано прво заседање Међувладине српско-казахстанске комисије за трговинско-економску сарадњу.

Бруто домаћи производ Казахстана је, према подацима Светске банке, прошле године износио 184,5 милијарди долара, док је БДП по становнику био 10.518 долара.

Тагови: ; ;