Французи данас гласају у првом кругу избора за нови сазив парламента, а традиционални бастиони левице и деснице страхују да ће их скрајнути центристички кандидати председника Емануела Макрона, чиме би земља остала без делотворне опозиције.

epa05884692 Leader of France’s far-right Front National political party and candidate for the 2017 French presidential elections Marine Le Pen (C) sings during a campaign rally in Bordeaux, France, 02 April 2017. France holds the first round of the 2017 presidential elections on 23 April 2017. EPA/CAROLINE BLUMBERG

Макронова странка Република у покрету (РЕМ) на прагу је да у недељу освоји скоро трећину гласова, што би јој у другом кругу, недељу дана касније, могло донети огромну већину, показују резултати најновије анкете, преноси Ројтерс.

Када је 7. маја 39-годишњи центриста Макрона потукао лидерку крајње деснице Марин Ле Пен и постао најмлађи председник Француске икада, многи посматрачи су прогнозирали да ће он тешко освојити већину како би могао да спроведе своје амбициозне реформе на пољу рада и социјалних реформи, наводи АФП.

Међутим, само четири недеље касније, анкете показују да се његовом покрету, основаном априла 2016 који потом прерастао у странку, смеши апсолутна већина на предстојећим парламентарним изборима.

Према резултатима истраживања које је спровео институт «Ипсос Сопра Стерија», Макроновој партији припало би 31 одсто гласова у првом кругу 11. јуна, што је више у поређењу са 29,5 одсто гласова колико је за РЕМ предвиђано анкетом спроведеном пре недељу дана.

Најновије истраживање јавног мњења наговештава да је центристичка партија новог председника на путу да освоји 297 до 427 од укупно 577 места у Доњем дому парламента, што је међу највећим већинама у протеклих скоро 50 година.

Далеко иза Макронове странке, конзервативна партија Републиканци и њихови савезници могли би да постану главна опозициона снага, са изгледима да освоје 22 одсто гласова у првом кругу и 95 до 115 места у другом кругу избора 18. јуна.

Крајње десничарска партија Национални фронт би, према предвиђањима најновије анкете, могла да освоји 17 одсто гласова у првом кругу, али само пет до 15 места у другом кругу.

Радикално левичарска партија Жан-Лик Меланшона би добила око 12,5 одсто гласова, док би Социјалистичка партија Макроновог претходника Франсоа Оланда освојила само осам одсто гласова.

Тако би, како већина анкета предвиђа, РЕМ и њихов мали центристички савезник МОДЕМ могли лако да освоје велику већину у 577-чланој Националној скупштини од 385 до 415 посланичких места.

Таква предвиђања су довела до упозорења Макронових ривала на опасност да ће партија новог председника председавати «једнопартијској држави».

Поређења ради, бивши председници Франсоа Оланд, Никола Саркози и Жак Ширак су на изборима својевремено освојили велике већине, али су — за разлику од Макрона — сви потицали из одавно укорењених партија.

Ове године ће, у сваком случају, састав новог парламента бити знатно другачији јер се више од 200 посланика не кандидује за реизбор, што је најмање двоструко више у поређењу са изборима 2012.

Макрон се нада да ће кандидати РЕМ — међу којима око половина никада није била на државној функцији — освојити посланичка места, док аналитичари, с друге стране, упозоравају да би неискуство Макронових посланика могло да парламент учини покорним.

«Када имате огромну парламентарну већину и посланике без искуства, извршна власт је изузетно моћна», каже политички научник Жером Сент-Мари са института «Полинг вокс».

Истовремено, истраживач института «Севипоф» Пасла Перино упозорава, пак, да би унутар странке која располаже великим бројем посланичких места могло лако да дође до унутрашњих потешкоћа.

«У почетку ће се та већина сматрати даром са неба, али ће на крају постати проблем», закључио је он.

Извор РТВ/Мондо

Тагови: ; ;