Косовско друштво полако губи веру у демократију, фрустрирано је и све мање верује политичкој елити. Резултат превремених избора не ствара велике наде да ће се то ускоро променити, пише немачки лист Дојче Веле.

«Реалност на Косову је таква, свиђало се то некоме или не: националистичка, радикална, фрустрирана. Резултат избора на Косову јасно показује где се друштво тренутно налази, шта га жуља и шта би хитно требало да се деси. Тиха већина од око 60 одсто грађана није гласала. То је фрустрирано становништво које све мање верује у трансформациону снагу демократије и све мање верује политичкој елити. А све више оних који излазе на изборе гласа националистички и радикално. Са тим потенцијалом рачунају добро организоване структуре на Косову – оне које побеђују на изборима: странке и коалиције које нису спремне на компромисе», наводи се у анализи.

Након ових избора, политички тон ће јасније него икада да одређивати бивши команданти УЧК. Чак 34 одсто гласова је добио савез такозваних „ратних партија“ који предводи Рамуш Харадинај. Он ће вероватно и бити нови премијер. При томе изборни савез некадашњих политичких противника – у којем су три странке-наследнице УЧК – у свом збиру није много донео. Добру трећину бирача већ годинама чине верни следбеници ратне генерације. Са Харадинајем као премијером и Хашимом Тачијем као председником, ускоро ће можда на обе највише функције  бити бивши команданти УЧК.

Но, та привидна снага не може да скрене пажњу са чињенице да ће главни политичари овог изборног савеза ускоро можда да се нађу на оптуженичкој клупи новог Трибунала за ратне злочине. Дамоклов мач тог Трибунала непрестано виси над структурама које су наследиле УЧК. Ако против највиших политичара буду подигнуте оптужнице, њихови следбеници би брзо могли да организују манифестације солидарности, па и нереде. Са новим савезом старих ратних хероја се није шалити, што с правом брине међународне истражитеље.

Избори на КиМ – коалицији «ПАН» 34,6 одсто, Српска листа четврта снага

Са Харадинајем као премијером биће тешко вођење ионако тешког дијалога између Београда и Приштине, пре свега о побољшању положаја српске мањине. Београд тражи изручење Харадинаја који је управо изашао из притвора у француском Колмару. Србија још увек категорички одбацује директан дијалог с њим. Ту ће поново бити потребна велика спретност међународне дипломатије. А бриселски посредници ће поново морати да склапају труле компромисе са Београдом и Приштином, компромисе који нису корисни ни за демократизацију Косова, ни Србије.

Но, дотле је дуг пут: победник на изборима неће тако брзо моћи да формира владајућу коалицију. Јер, два блока од којих је чисто рачунски довољно придобити само један, понашају се јогунасто. ЛДК као некадашњи грађански центар косовског друштва освојио је нешто мање од 26 одсто гласова. Он је протеклих година увек био партнер у коалиционим владама са странкама проистеклим из УЧК. Овај пут ће, међутим, то тешко ићи, јер су превремени избори одржани због дубоких подела међу коалиционим партнерима, између осталог, и због спора око разграничења са Црном Гором. ЛДК је одавно само још безбојна странка чији је задатак да обезбеди већину неком другом. Без јаснијег профила и јаке личности на челу партије, она неће моћи да се надовеже на славна времена када је њен предводник био Ибрахим Ругова.

Прави победник избора и трендсетер јесте трећи блок – Самоопредељење (Ветевендосја — ВВ). Радикална опозициона странка и некадашњи протестни покрет је сада готово удвостручио број освојених гласова у односу на 2014. Реч је о партији младости која се противи естаблишменту, а одбија коалицију са победницима избора, јер сматра да су највиши политичари победничке коалиције корумпирани, криминални и да им је место иза решетака. Аљбин Курти, оснивач и шеф ВВ, у предизборној кампањи је први пут демонстративно везао кравату како би имиџ изазивача нереда заменио сликом политичког носиоца наде. Курти јасно указује на проблеме косовског послератног друштва и објављује рат корупцији и рођачкој привреди.

Но, и поред кравате, он је још увек вук у јагњећој кожи. Он захтева да се гласа о даљем присуству међународних мисија на Косову, али о могућности припајања Албанији. То су теме које и у региону и шире стварају забринутост. У репертоар ВВ спадају и бојкот рада парламента и бацање сузавца за време скупштинске седнице.

И „ратна коалиција“ и ВВ су на улицама косовских градова славили свој изборни успех самоуверено и еуфорично. Та два блока ће у наредном периоду да одређују судбину Косова. Остале странке, па и етничке мањине које су у парламенту заступљене јер то прописује косовски устав, имаће неважну улогу.

Исход избора доноси дугорочну нестабилност на КиМ

Изазови за политичаре на Косову су огромни: каталог услова за приближавање ЕУ је дуг, а циљ звани либерализација визног режима моћи ће да се оствари само у функционалном окружењу. Међународна заједница која је на Косову присутна у виду једне војне (КФОР) и једне цивилне мисије (Еулекс) тражи пре свега напредак суживота са српском мањином, у дијалогу са Београдом, у разграничењу са Црном Гором, у борби против организованог криминала. Она је ту последњих година прокоцкала велики део кредибилитета и изгубила утицај, између осталог и због тога што перспектива приступа ЕУ заједно са отвореним статусним питањима није постала боља.

То обе поменуте политичке снаге добро знају и увек могу да потпирују страхове и незадовољство албанског становништва. Победници на изборима Харадинај и Курти сносе главну одговорност за даљи мирни и демократски развој Косова.

Тагови: ; ; ; ; ; ;