Стара тема о руским хакерима, као серија у наставцима, разматра се у Сенату САД. Овога пута свој скромни допринос сапуници са Капитол хила дао је амерички државни секретар Рекс Тилерсон. Он сматра да се Русија мешала у изборе у Холандији и Француској, као и да је заинтересована за слабији НАТО.

Оптужбе на рачун наводног мешања руских хакера у изборе раније су се чуле и од представника америчке Демократске странке која је изгубила на изборима, али и од изабраног председника Француске Емануела, Макрона који је додуше касније морао да призна да нема доказа за то.

Како објаснити салву медијских јуриша на Русију и зашто се, причама о руским хакерима, замајава западна јавност, питали смо проф. др Станка Црнобрњу, професора Факултета за медије и комуникације.

Он сматра да се рат преселио у сајбер сферу, јер је она постала доминантна паралелна стварност у којој планета живи, која када се подигне на ниво конфронтације, на срећу, не изазива још толико смрти, као што би права ратна, не дај боже нуклеарна конфронтација, која би могла да се замисли између Русије и САД.

„Имамо историјску срећу и несрећу да се ова конфронтација превела на нову платформу. Када је Русија почела да користи средства која САД користи деценијама, Америка је постала јако нервозна, застрашена, фактички пренеражена. Од краја Хладног рата они су себи дали улогу светског хегемона са политиком двоструких стандарда. За себе траже апсолутне привилегије у свему, а све остале, укључујући и своје савезнике, виде као секундарне другоразредне државе и нације. То је постало несносно“, оцењује Црнобрња.

Он подсећа да се управо Америка мешала у све изборе широм планете од 1953. године када је у Ирану свргла демократски изабраног премијера Мосадека, до Украјине која је парадигматични пример мешања у унутрашњу политику неке земље.

Црнобрњу смо питали и где је нестала независност медија који су постали оружје јаче од ракета. То је велики мит, медији никад нису били независни, увек су под утицајем великих друштвених интересних снага — корпорацијских, државних или парадржавних, објашњава наш саговорник.

„Један од тих медија је Си-Ен-Ен, који је очигледно пропагандно оруђе америчке спољне политике, јер је од настанка средство којим Американци широм света намештају одређене политичке ситуације, замке у које локални политичари упадају посредством пропаганде и дају САД алиби да интервенише на разним основама, укључујући и хуманитарну. То је јако добро развијена пропагандна машина која користи аудио-визуелни језик да широм света утемељује америчку спољну политику“, објашњава Црнобрња.

Поставља се питање зашто су људи спремни да у све поверују. Црнобрња сматра да та чињеница није нова, јер људима одувек манипулишу вође и елите. Људи су, посебно у овом времену, склони да верују пропагандним машинама које непрестано, 24 сата дневно, сервирају исту мантру која се прихвата као реалност, каже тај редитељ.

„Ипак, не можемо да кажемо да је то општа, апсолутна појава, увек се један, најчешће мање образован сегмент становништва оријентисао према том упутству. Лењин је рекао да је религија опијум за масе, па је то превео на филмску пропаганду, а то је Совјетски Савез довео до врхунске уметности. У сваком времену имате манипулацију становништва путем масовних медија. Па и Наполеон је рекао да је штампарско мастило јаче од његове артиљерије“, закључује Црнобрња у разговору за Спутњик.

А немачка министарка одбране Урсула фон дер Лајен испалила је нови рафал на заседању Спољнополитичког комитета Европског парламента реченицом да је Немачка заинтересована за разумне односе с Русијом, али „са позиције силе“.

„Мора да буде јасно да смо заинтересовани за решавање сукоба само за преговарачким столом и никако другачије“, рекла је министарка на питање како Немачка оцењује „претњу која долази из Русије“.

Екипа Спутника, Саша Радуловић за СПУТНИК

Тагови: ; ; ; ;