У Београду, у Дому синдиката одржано је приказивање филма News Front «Косово — отета светиња». Филм је представила сам аутор и главна уредница News Front — Србија Оксана Сазонова, а присутним су се такође обратили редитељ Миодраг Зарковић, политиколог Дејан Мировић, Ђуро Билбија, Александар Павић.

Преносимо говор уреднице News Front-a:

Наш филм који сте управо погледали је  у потпуности руска продукција. Њега су направили Руси, а и  први гледаоци, имајући у виду прву премијеру, такође су били Руси. Дакле, један од наших циљева било је подсетити наше сународнике на ову српску трагедију и бол која до данас није престала.

Разумем да је вама, као српским гледаоцима веома добро познато ово што ми помињемо у филму и да он он не представља за вас сензацију или новост. Оно што вам приказујемо на жалост је вама познато. Али без обзира на то ви сте дошли овде и топло прихватили филм. Због тога се надам да је и други наш циљ испуњен.

Када сам радила на филму и размишљала како распоредити материјал кога је било снимљено много, једини сценарио одједном је настао у мојој глави захваљујући кадру који сте видели на самом почетку, где учитељ и ученици на часу руског језика говоре нама: «Добро дошли у Србију, добро дошли у нашу школу».

Дакле, филм има два наративна нивоа. Наравно, то је начин живота у овим крајевима, положај српског становништва и српске културне баштине, као и неки подсетници везани за новије догађаје у историји. То је важно и неопходно показивати. Али то је такође и час. Школа. Илустративни пример тога до чега доводе поједина политичка дејства на међународном нивоу и са коришћењем савремених технологија деловања. Она су била испробана на нивоу југословенских ратова а такође и на Косову и Метохији. Ратови у Југославији, косовска криза, представљају почетак индиректне подршке тероризму, информационим ратовима и медијским провокацијама с циљем оправдања војне агресије и грубог мешања у унутрашња питања суверене државе.

У Београду је у току пројекција филма News Front-а «Косово-отета светиња»

Кадрови које видите су млађи од годину дана, снимљени су у септембру прошле године. Премијера је одржана пре скоро три месеца, 24 марта. Али савремена историја је невероватно брза. Само за тај период на овим просторима догодило се много важних а ја бих рекла и узнемиравајућих догађаја. Ослобођење Рамуша Харадинаја, промена власти, ванредни избори, претеће за Србију и регион изјаве, статус и ратна прошлост победника тих избора, и на крају веома комплексан однос снага који ризикује подизање напетости на Балкану — то је један ланац који ми видимо сада. И ако не залазимо у детаље, концептуално можемо говорити о једном: ова територија годинама и годинама представља место сталне напетости, и могу да кажем «контролисаног хаоса».

Због тога смо, упркос чињеници да је филм краткометражни, морали да се позовемо на неке догађаје који већ представљају део новије историје. Ратни переод распада Југославије, конкретно на Косову и Метохији, то нису били просто догађаји који су се десили и завршили. Ми никако не можемо говорити о миру на тим територијама, а моделе ових крвавих сукоба видимо и дан данас по целом свету.

Класична западна верзија рата у Југославији је да су за све криви Срби, српски диктаторски режим није довољно демократски разговарао с етничким групама које су у то време већ биле узеле оружје у руке. Због те масовне једностране кампање ми имамо случај Рачак који се у последње време поново актуелизује у политици и у медијима. Након тога биле су изјаве експерата — руских и иностраних — о томе како је припремана ова провокација. Али није могуће вратити ситуацију назад, «рестартовати систем», ситуација се и даље развија на одређени начин. Рачак је довео до бомбардовања Београда, косметским Албанцима је поклоњена држава на историјском делу Србије, и ми видимо тамо ту ситуацију која је приказана у филму: рањена деца, разрушене школе, напуштене цркве где се свештеник радује Русима због тога што коначно може с неким разговарати на српском језику. «Косово» сматра себе државом, и ту узимамо у обзир бројне последице, укључијући већ и нове територијалне претензије.

Ствар је у томе да у почетку није било речи о подршци албанском сепаратизму на Косову и Метохији, нити наравно отворено претећем пројекту Велике Албаније. Али, све се одвијало по принципу «непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ». Водила се борба по класичној шеми информационе провокације за оправдање војног напада на српско руководство и војску Србије. То је била акција, и то је веома важно, против снага које су се противиле терористичкој претњи на сопственој територији.

Косово — отета светиња. Документарни филм News Front — Србија

И ја вероватно сад мало ширим тему али случај Косова је поставио основу за многе тренутне ситуације у свету. Наставак «Косова» ми видимо на Блиском истоку — «исламска држава», и не само тамо, терористичка претња данас је веома актуелна и у Европи.

Данас ћаемо имати још интересантних говорника који такође одлично коментаришу ситуацију на Косову и Метохихји и све процесе повезане са Косметом. Са задовољством им уступам рећ. Још једном хоћу да кажем: хвала вам што сте данас дошли. И желим да верујем да ми сада, заједно са вама стварамо један информациони повод који ће на краји довести до тријумфа правде, да ће косовска трагедија бити разматрана квалитетно – и са становишта положаја саме регије, и као глобални пример новог типа рата.

Тагови: ; ;