Пише М. Цвекић

Крајем јуна ове године се навршава 75 година од искрцавања првог транспорта наших заточеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Немцима је у окупираној Норвешкој била потребна радна снага за изградњу путева и пруга у северној Норвешкој, за транспорт трупа и опреме.

Немачка Врховна команда је донела одлуку да се из свих концентрационих логора издвоје снажни, млађи мушкарци, способни за рад и пошаљу у Норвешку. Из логора Сајмиште, Бањица, Црвени крст, Јасеновац, Шабац, издвојено је 4268 затвореника и послато у Норвешку. У Норвешкој је страдало око њих 3000. Логори су били познати као „српски логори”, јер је 90% заточеника било српске нацио-налности, а по социјалном саставу је било 65% земљорадника.

О тим догађајима је код нас објављено неколико књига, које данас ретко могу да се нађу у београдским библиотекама и књижарама. Најзначајнија је монографија аутора Љубе Млађеновића, преживелог логораша, која је издата 1991 под на-зивом „Под шифром Викинг”. У књижарама се може наћи књига норвешког аутора Кнута Флувика Торесена „У Норвешку, у смрт”, издата 2015. Аутор је историчар, мајор норвешке војске, сарадник истраживачког центра „Симон Визентал” из Тел Авива, који је био у норвешкој јединици мировних снага на Космету и 2004 је спречио напад Албанаца на српско село Чагравицу код Приштине. Књига је писана на основу казивања преживелог логораша Николе Рокића.

Норвежани се и данас сећају тог дела историје Другог светског рата и осим спомен-гробаља и споменика на сваком месту где су били логори, 23 јуна ове године ће се у месту Корген одржати презентација пројекта два норвешка града о крвавим путевима које су градили српски заточеници, да се њихова патња сачува од заборава и прикаже младим генерацијама.

На тај део наших страдања у Другом светском рату подсећа Кућа пријатељства норвешког и српског народа у Горњем Милановцу и дружења у оквиру Норвешког друштва – Србија, које сваке године организује одлазак потомака интернираца у посету норвешким пријатељима и спомен-гробљима.

На „Брду мира” у Горњем Милановцу, у оквиру споменичког комплекса, налази се споменик нашим интернирцима и копија „српске куће” у којој су се крили заточе-ници који су покушали бекство у тада неутралну Шведску.

Можда је време да се наша јавност, у оквиру сећања на Велики рат и Други светски рат, сети и тих жртава.

Ката

 

 

 

 

 

 

Извор Политика

Тагови: ; ; ; ;