У Београду би идуће године требало да почне Изградња два нова Моста, Један би требало да замени садашњи Стари савски мост, а други би требало да се протеже преко Аде Хује на Дунаву. За сада обале града повезује десет мостова, од којих само два премошћују Дунав.

Многи београдски мостови су изграђени на темељима некадашњих ћуприја саграђених за време краљевине, а срушених током ратних сукоба.

Бранков мост

Бранков мост (мост Братства и јединства) је по обиму саобраћаја други у Престоници. Налази се на темељима пређашњег моста краља Александра, вероватно најлепше ћуприје коју је Београд икада имао. Реч је о величанственом висећем мосту који су красила два пилона у српско-византијском стилу. Током шестоаприлског бомбардовања је срушен овај бисер градске архитектуре.

Након рата, 1957 године је изграђен нови мост. Незванично је називан «Стари» и «Земунски» а званично му је име «Мост Братства и јединства». Данас се у народу назива Бранков мост, мада се не зна на ког Бранка се тачно мисли — Ћопића, који се скоком са њега убио, или Радичевића чија се улице наставља на мост.

Занимљиво је да се Бранковог мост заправо састоји из два самостална моста близанца, од којих је онај у правцу Новог Београда старији чак 15 година.

Стари железнички мост

Стари железнички мост је на неки начин најстарији београдски мост, јер је његова прва верзија подигнута још 1884 године. Први пут су га срушили у јуну 1914 године браниоци града. Од силине експлозије се затресла престоница. Мост је обновљен 1919 а онда поново миниран у ноћи између 10 и 11 априла 1941 године, када је наша војска решила да обори све градске мостове како би спречили надирање нациста. При оба обрушавања су се комади моста сурвали на бродове пуне људи, а срушени мостови су само на кратко зауставили непријатеље.

Након рата, 1945 године је подигнута ћуприја какву знамо данас. Наредне 34 године је то је био једини београдски железнички мост преко Саве.

Стари савски мост

Савски мост је најмањи у граду и преко њега прелазе сам трамваји. Ускоро ће, како је најављено, бити склоњен како би уступио место модернијој и практичнијој верзији.

Овај мост су саградили нацисти за време окупације 1942 године. Био је намењен пребацивању трупа ка Блиском истоку. Звали су га Мост принца Еугена, док је у народу назван «Немачки». Целокупна конструкција овог моста је изграђена у Немачкој и допремљена у Србију. При повлачењу 1944с године су окупатори покушали да га сруше, али га је минирања спасао учитељ Миладин Зарић тако што је ашовом прекинуо већ запаљен детонаторску жицу.

Газела (Мостарска петља)

Газела је најпрометнији мост у граду. Преко њега дневно пређе више од 165 000 возила, иако је пројектован за само 40 000. Грађен је од 1966 до 1970 као део градског аутопута Братство и јединство.

Стари Београђани се сећају реакције Јованке Броз када је са Титом дошла да обиђе градилиште пре него што је мост спојен на средини. Чудом се чудила како ће мост да стоји без иједног подупирача на средини. Име је добио због силуете греде која се ослања на четири коса стуба и подсећа на газелу која у скоку прескаче реку.

Мост на Ади

Мост преко Аде Циганлије је један од два нова београдска моста. Висок је 200 метара, има шест коловозних трака, две стазе за пешаке и место за два колосека намењена трамвају или метроу. Име су му дали сами Београђани, иако су у конкуренцији била имена Патријарха Павла, Иве Андрића, др Зорана Ђинђића, али и харфа, жирафа и лепеза.

Мост је свечано отворен у новогодишњој ноћи 2012 године, уз ватромет. Радови на приступним саобраћајницама и даље трају.

Пупинов мост

Пупинов мост је најмлађи у престоници. Изградили су га Кинези, па је у почетку носио назив «Кинески», али је Скупштина града 2014 године одлучила да га посвети Михајлу Пупину. Поред Панчевачког, ово је једини београдски мост преко Дунава. Завршен је 2014 године, има шест коловозних трака, пешачко-бициклистичке стазе са обе стране и један већи распон за пролаз бродова.

Панчевачки мост

Панчевачки мост «Панчевац» се налази на месту на коме је од 1935 године стајао мост краља Петра II. Током Другог светског рата су га срушили Партизани са намером да успоре напредовање нациста. Обновљен је 1946 новцем који су Немци исплатили СФРЈ на име ратне одштете. Први воз је преко њега прешао 7 новембра. Друмски део је пуштен у рад на Дан Републике, двадесет и два дана касније. Направљен је као привремено решење, али је до данас у употреби, а до пре три године је био једини градски мост преко реке Дунав.

Нови железнички мост
Нови железнички мост је грађен од 1975 до 1979 године. Са својим косим кабловима је у то време био јединствен у свету. Он представља један од визуелних симбола Београда, нарочито ноћу када се укључи декоративна расвета. Овај мост званично нема име.

Обреновачки мост

Мост Обреновац — Сурчин је почео да се гради 1995 године као носач топловода од ТЕНТ до Новог Београда, али је пројекат неколико пута мењан, а 1998 године су, због недостатка финансија, заустављени радови на мосту. Настављени су 2011 и те године је и завршен. То је једини мост на Сави од Шапца до Остружнице. Захваљујући овом мосту, време путовања између две општине је драматично скраћено.

Остружнички мост

Остружнички мост представља важан део обилазнице око Београда. Његова изградња је почела 1990 године, али је због санкција цео посао трајао до 1998 године. Срушен је током НАТО бомбардовања, али је обновљен 2004. Тренутно се изводе радови на његовом проширењу.

Ката

 

 

 

 

 

 

Коришћени подаци из текста Дуње Тулимировић, Блиц

Тагови: ; ; ; ; ;