Са списка лепих жеља прешло се на конкретне послове. Почетком јула долазе и две кинеске компаније које су заинтересоване за преузимање РТБ-а Бора, а ускоро би требало да угостимо и представнике компаније која жели да отвори фаббику електричних аутомобила.

Kинези на „Теслу“ слећу 15. септембра. Кинези граде топлодалековод Обреновац — Нови Београд. Кинеске инвестиције у Србију премашиле 5,5 милијарди евра. Кинези: Правимо у Србији е-кола. Две кинеске компаније заинтересоване за РТБ Бор. Kина донирала чамце и другу опрему за Војску Србије. Кинези желе да граде робну кућу у Руми. Пораст броја кинеских туриста у Србији. Шумадија се спрема за извоз говедине у Кину. Кинези ће одгајати српску јагњад. Кина заинтересовани за концесију аеродрома „Никола Тесла“…

То су само неки од наслова у домаћим медијима у последња два-три месеца, који најречитије говоре о томе да је економска сарадња са Кином из фазе зване „списак лепих жеља“, прерасла у конкретне послове.

Нове вести то само потврђују. Две кинеске компаније које су заинтересоване за преузимање РТБ-а Бора, доћи ће у Србију почетком јула, најавио је амбасадор Кине Ли Манчанг. Ускоро би требало да угостимо и представнике компаније која овде жели да отвори фабрику електричних аутомобила.

„То би за Србију била бајка“, признао је председник Александар Вучић.

Бајка или не, али сигурно смо се одмакли макар од уобичајене фразе како економска сарадња не прати иначе добре политичке односе. Последњих година су расли и једни и други, а по оцени Јована Чавошког са Института за новију историју Србије, улазак кинеских инвестиција на наше тржиште је дугорочан тренд.

И то, каже он за Спутњик, не само у оквиру стратегије новог кинеског Пута свиле „Један појас — један пут“, него је реч о дугорочном тренду на билатералном плану.

„Из године у годину видимо да се један позитиван тренд наставља. Кинези заиста на свим могућим плановима почињу да отварају сарадњу са Републиком Србијом, тако да ћемо временом видети заиста позитивне резултате“, оцена је Чавошког.

Да Споразум о стратешком партнерству са Кином није остао мртво слово на папиру, попут различитих које смо раније потписивали са разним партнерима, говоре конкретни пројекти на којима раде кинеске и српске компаније. Од моста преко Дунава и Коридора 11, односно ауто-пута који ће повезати Србију са Црном Гором и омогућити излаз на Јадранско море, преко модернизације пруге Београд—Будимпешта, до смедеревске железаре коју је пре годину дана преузео „Хестил“ и већ почео да убира профит.

Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић недавно је прецизирала да су инвестиције Кине у српску инфраструктуру премашиле пет и по милијарди евра. Упркос томе што су, како каже Чавошки, Кинези тврди преговарачи и политички и економски.

Али ако са њима постигнете консензус и ако дефинишете заједнички интерес, то ће за њих бити „уписано у камен“. Они ће онда заиста уложити целокупне своје ресурсе да тај договор и поштују и да га реализују, истиче добар познавалац Кине.

На питање шта ми треба да учинимо да одржимо тај тренд, Чавошки одговара да се засад Србија добро поставила.

„Мислим да ћемо у неку руку, ако наравно не буде неких великих геополитичких потреса на Балкану, моћи да извучемо врло позитивне резултате и да поберемо значајне дивиденде“, каже Чавошки.

Он сматра да је на нама да будемо проактивни, много активнији него земље региона или источне Европе.

Управо тако звучи и констатација Михајловићеве да Србија има значајно место у једном од највећих глобалних пројеката „Један појас — један пут“ и да жели да искористи све његове потенцијале.

А потенцијали су огромни. Најновији подаци указују да Кинези појачавају инвестиције у Европи.

Водећи провајдер података и информација за инвестиције, „Мергермаркет“, недавно је саопштио да су кинеске аквизиције у Централној и Југоисточној Европи достигле рекордне резултате за 2016. годину, узимајући у обзир петнаест пројеката вредних 1,3 милијарде евра. А у овој години су до сада повећане 5,6 одсто у односу на исто време лане.

Оценивши да су у питању дугорочне кинеске пројекције, процес који ће трајати, Чавошки напомиње да је на нама да ширимо политичку базу и нит добре сарадње јер многе велике кинеске компаније које овде буду долазиле заправо су велике државне компаније, врло тесно повезане и са кинеском владом и са КП Кине.

„Мислим да та политичка основа традиционално добрих односа које је имала бивша Југославија, а потом и Србија, са НР Кином и јесте поставила Србију у централну позицију кинеске политике у овом делу света“, оцена је Чавошког.

Он ипак додаје да у погледу тих великих могућности Србија мора да покаже Кинезима да су, осим стабилне политичке базе, на којој и даље, наравно, треба радити, могућности много шире од саме инфраструктуре, каже он.

То што је постигнуто на обнављању путне инфраструктуре јесте велика ствар за Србију која постаје транспортно чвориште, али би сада требало више радити на директним инвестицијама, размени технологија и на отварању заједничких предузећа која би извозила на трећа тржишта, каже Чавошки за Спутњик.

Мира Канкараш Тркља за СПУТНИК

Тагови: ; ; ;