Истраживање које је међу студентима Београдског универзитета спровео „Центар за међународну јавну политику“ показало је да чак 88 одсто испитаника сматра да наша земља не би требало да постане чланица НАТО-а.

Истраживање је обухватило 1.323 студената са 38 факултета на подручју града Београда, са циљем да се сазна на који начин студенти граде свој став и колико су упућени у свакодневна политичка дешавања у земљи и свету. Шта студенте одвраћа од НАТО-а и какав је њихов став по питању чланства Србије у другим организацијама попут ЕУ, питања су која је Наташа Милосављевић у емисији „Спутњик интервју“ поставила члановима тима који је спровео истраживање.

Милош Павковић, апсолвент Факултета политичких наука, каже да су и сами били изненађени резултатима и изразито негативним ставом студената према чланству Србије у Северноатлантској алијанси.

„Још је врло свеже сећање на НАТО интервенцију 1999. године. Неки студенти се тога можда не сећају, али су о томе добро информисани. Ја сам тада имао пет година и бомбардовање је једно од првих сећања која имам из детињства. То је за мене било јако стресно и остало ми је дубоко урезано у памћење. Такође, студенти граде свој став и на основу информација о интервенцијама НАТО-а у другим земљама и њиховим активностима које су код нас и у свету доста негативно оцењене“, каже Павковић.

Резултате истраживања на сличан начин тумачи и његова колегиница са ФПН-а Ђурђија Мастало.

НАТО у читавом становништву има врло негативан одјек, па тако и међу студентима. Међутим, може се рећи и да млади подржавају став Републике Србије о војној неутралности и тај пацифистички дух је врло позитиван сигнал у данашње време“, напомиње Ђурђија.

Она додаје да ставови породице у великој мери утичу на мишљење које студенти формирају и у истраживању су рангирани на високом другом или трећем месту.

Када је реч о чланству Србије у ЕУ, Милош Павковић напомиње да више од половине анкетираних студената сматра да су у том смислу веома добро информисани. Како каже, уколико би се референдум о чланству у Унији одржао данас, чак 39,7 одсто њих гласало би против.

„Разлог за такав однос према ЕУ можемо тражити у чињеници да је Србија дуго, већ петнаестак година, на путу ка ЕУ и студенти, као и читаво јавно мњење, губе наду у ту причу, јер се стално појављују неки нови услови, а поглавља се споро отварају и још спорије затварају. Такође, ту су и проблеми са којима се суочава ЕУ, пре свега ’брегзит‘ и мигрантска криза, који такође доста негативно утичу на ставове студената о ЕУ“, објашњава Павковић.

Према његовим речима, највећа подршка чланству Србије у ЕУ је међу студентима Медицинског факултета, што се поклапа са тезом да доста медицинских радника одлази из Србије у земље Уније. Са друге стране, највећи проценат противника чланству у ЕУ је међу студентима друштвено-хуманистичких наука, док су студенти Природно-математичког факултета и даље већински за чланство у Унији.

Резултати анкете међу студентима изазвали су праву буру у јавности и наметнули бројна питања, између осталог и ко заправо стоји иза овог истраживања. Члан истраживачког тима Филип Вељановски објашњава да су чланови Центра студенти више факултета друштвено-хуманистичких наука у Београду.

„’Центар за међународну јавну политику‘ је невладина и непрофитна организација која за циљ има да подстиче и унапређује међународну сарадњу у областима политике, дипломатије, привреде и културе. Наш задатак је да организујемо пројекте попут предавања, гостовања, јавних трибина, а однедавно се бавимо и истраживањем јавног мњења. На овом конкретном истраживању ’Ставови студената Универзитета у Београду о спољној политици Србије‘ радило је нас тридесет“, објашњава Вељановски.

Саговорници „Спутњик интервјуа“ једногласни су у оцени да би се у случају да им се пружи прилика да стручно усавршавање наставе у иностранству, након тога свакако вратили у Србију и дали свој допринос напретку земље.

Спутник

Тагови: ; ;