Према одлуци Арбитражног суда Словенија је добила три четвртине Пиранског залива, док је копнена граница Словеније и Хрватске већином неспорна, јавља «Индекс». Посебним актом удруживања «juction», Суд је одредио подручје кроз хрватске територијалне воде којим се Словенији омогућује приступ међународним водама.

Арбитражни суд за гранични спор Хрватске и Словеније донео је одлуку да велика већина Пиранског залива припада Словенији. Раније је објављено да граница у Истри следи реку Драгоњу и завршава на средини канала Св. Одорика.

Читање одлуке Арбитражног суда почело је спорним местима на северној хрватско-словенској граници.

Председник Суда Жилбер Гијом је рекао да линија разграничења треба да споји крај копнене границе на ушћу реке Драгоње до тачке на крају Пиранског залива који је троструко на већој удаљености од Рта Мадона.

Ово решење је на трагу споразума Дрновшек-Рачан из 2001. од којега је бивши хрватски премијер одустао јер није имао подршку у Сабору.

Тим споразумом је било предвиђено да Словенија добије око три четвртине Пиранског залива и преко посебног коридора контакт с отвореним морем, с тим што би Хрватска у једном троуглу задржала морску границу с Италијом. Коридор би био део међународног мора и ниједна држава у њему не би имала суверена права.

Читање пресуде предвиђено је до 16.00 а почело је навођењем делова и начела арбитражног споразума Хрватске и Словеније склопљеног 2009. године.

Читању одлуке у судници присуствује шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец док представници Хрватске нису присутни, у складу са одлуком Хрватског сабора из јула 2015. о повлачењу из арбитраже због «тешке повреде арбитражног поступка».

Хрватски сабор је тада Словенији предложио да почну преговори о алтернативном решавању спора, пошто је оцењено да је арбитражни процес неповратно компромитован када је откривено да су се словеначки представник у арбитражном суду Јернеј Секолец и службеница словеначког Министарства спољних послова Симона Дреник договарали о изношењу словеначких аргумената и лобирању код других арбитражних судија.

И Секолец и Дреник су се после тога повукли а Хрватска је изашла из арбитраже позивајући се на члан 60. Бечке конвенције који допушта развргнуће споразума у случају његове «тешке повреде».

Хрватска власт и опозиција уочи објављивања одлуке били су јединствени у ставу да је арбитражни споразум за Хрватску «мртво слово на папиру» и да на миран и трезвен начин треба тражити други начин решавања територијалног спора у вези са морском границом.

Словенија је, с друге стране, саопштила да се одлука арбитражног суда о граничном спору мора поштовати.

За разлику од копнених, границе на мору између југословенских република нису биле одређене, па је то после осамостаљења био главни проблем у односима Словеније и Хрватске.

За Љубљану је у том спору кључно питање граница у Пиранском заливу и могућност директног контакта Словеније с отвореним морем.

Словенија добила приступ отвореном мору

Арбитражни суд за гранични спор Хрватске и Словеније одлучио је да Словенија добије приступ отвореном мору кроз коридор широк две и по наутичке миље, рекао је у Хагу председник Сталног арбитражног суда Жилбер Гијом.

Он је претходно рекао да «тренутно нема места где је територијално море Словеније директно спојено на отворено море и да суд има дужност да га одреди» додајући да то мора да буде подручје у којем бродови и авиони имају једнака права као на отвореном мору.

ИНДЕКС/ХРТ/БЕТА/ТАНЈУГ

Тагови: ; ; ;