Спор између Словеније и Хрватске око Пиранског залива међународна арбитража решила је компромисом, иако је та одлука у Хрватској дочекана с одбијањем и негодовањем, а у Словенији с олакшањем.

Но, после првих утисака чини се да нити је Словенија прошла нешто посебно добро, нити је Хрватска прошла нешто посебно лоше. То јест, Словенија је добила на мору коридор ширине 2,5 миља и дужине 12 миља ради директног излаза из својих територијалних вода у међународне воде, али је тај коридор и даље правно третиран као хрватске територијалне воде и на том простору Словенија нема право никакве експлоатације ни мора ни морског дна, док Хрватска има. Тим коридором Словенија добија право несметаног проласка бродова и авиона, али је то Загреб и раније предлагао Љубљани. Истина, Словенија је добила три четвртине морског простора Пиранског залива и то је оно што Хрватску највише боли.

Када је у питању граница на копну, међународна арбитража се руководила катастарским књигама. По том принципу Словенија није добила све што је тражила ни у подручју реке Драгоње ни у делу око реке Муре. Катастар је ту био одлучујући.

Случај међународне арбитраже око Пиранског залива даје прилику Србији да спреми свој приступ решавању питања границе на Дунаву са Хрватском. Наиме, по катастру, Хрватска има неких 30.000 хектара земљишта на нашој обали Дунава, док Србија има око 10.000 хектара на хрватској обали Дунава. Хрватско земљиште по катастру захвата и нека урбана подручја на нашој страни Дунава, Апатин са луком, марином и бродоградилиштем, док српско земљиште по катастру на хрватској обали Дунава обухвата јаруге, мочваре и ливаде. Граница између две социјалистичке републике унутар СФРЈ, Србије и Хрватске, ишла је средином матице Дунава, и то је по међународном праву стандардно решење, а то је била авнојевска граница. У процесу сецесије од Југославије Хрватска се и позивала на авнојевске границе, а не на катастар земљишта. И Бадинтерва комисија је авнојевске границе социјалистичких република СФРЈ прогласила међудржавним границама. Наравно, Дунав је током година мало и меандрирао, променио се главни ток матице реке, па и ту има проблема око Шаренградске аде, не зна се чије је то острво.

Углавном, ако Србија уђе у арбитражу са Хрватском око границе на Дунаву, врло су мале шансе да из те арбитраже изађе задовољна. Прво, имамо лошу стартну позицију, нисмо чланица ни ЕУ ни НАТО. И друго, међународна арбитража већином користи англосаксонско право, односно прецедентно право. А то значи, ако су у спору између Словеније и Хрватске око границе одлучивале и катастарске књиге онда ће по том прецедентном праву у спору између Србије и Хрватске такође одлучивати катастар. У том случају лука, марина и бродоградилиште у Апатину одмах могу да се затворе…

Мирослав Лазански за СПУТНИК

Тагови: ; ; ;