Руски филозоф и лидер Међународног евроазијског покрета Александар Дугин дао је, током своје посете Београду експлузивни интервју за News Front. Говорио је о ситуацији на Балкану, у Србији као «евроазијском утврђењу» у овом региону, и о томе како су догађаји у бившој Југославији повезани са актуелним глобалним процесима.

Само савез са Русијом може помоћи Србији да сачува суверенитет и територијалну целовитост, уверен је наш саговорник.

«За нас Србија представља западну авангарду наше цивилиције. Цивилизација је евроазијска а и Србија је у извесном смислу евроазијска. Иако је европска земља, она је православна земља и историјски је тесно везана за руску државу. Она је везана за потпуно изворни балкански идентитет».

Александар Дугин, је оценио евроазијску мисију Србије као уједињавање различитих културних система на Балкану у корист мултиполарног система који би постао центар за друге народе у региону.

«Србија би могла постати нешто као магична држава како је рекао Милорад Павич. У свом «Хазарском дневнику» он не говори о Хазарима него о српском и балканском идентитету, који садржи у себи различите културе и религије.»Хазарски дневник» и други радови Павића представљају пројекат нечега што би могла да постане Србија. И ми то тумачимо као евроазијску Србију, или као евроазијску мисију Србије која има за циљ да постане центар за дијалог, врло комплексног и темељног дијалога међу различитим културама Балкана. То је евроазијска Србија која не одустаје од свог православног идентитета него га јача, али истовремено одустаје од пропалог и грубог национализма. Али то се не раствара у западном либералном свету него постаје важан елемент евроазијског културног дијалога.

И ја сматрам да таква Србија, како је Павић описује приближно највише одговара начину на који ми видимо српско евроазијство. Тј. не затворени, уски национализам, него дубоко утврђени српски идентитет, са својим јединственим мистичним димензијама, са својом ватреном љубављу, драматичном и крвавом, а истовремено и прекрасном православном историјом, историјом пожртвовања, херојства, ратова и страдања, херојства и победа, стварања Царства Душана Силног. Све то представља српско евроазијство и није банална ствар. Оно не представља само проруске ставове, национализам или супротстављање Западу».

У ствари, наводи руски филозоф, и Западу је потребна помоћ јер у оваквом стању он представља губитника и за себе и за све оне на које врши притисак. И кад се овај систем сруши Евроазија ће морати да пружи руку Европи.

Одговарајући на питање о перспективама приступања Србије различитим блоковима и савезима са Русијом попут Евроазијске економске уније или ОДКБ Александар Дугин је рекао да се Србија тренутно налази у фази историјског избора.

«Русија је значајно ојачала и издржала тест суверенитета. Након присаједињења Крима, ослобађања дела Донбаса и нашег чврстог и непроменљивог става по питању Сирије, који је уродио плодом, ауторитет и суверенитет Русије су значајно ојачали. Сад је значајно другачије у односу на период деведесетих када смо били слаби и када нисмо могли да помогнемо Србима. Ми смо тада решавали своје унутрашње проблеме и због тога се десила таква ситуација са Косовом, распадом Југославије, и данас по инерцији са Црном Гором. Али, ја верујем да је сада потпуно другачија ситуација. Сада Србија полаже завршни тест суверенитета. Јасно је да већина политичке елите у Србији није спремна на то а народ јесте. Али народ не зна на који начин да се организује јер нема политичке и медијске инструменте у својим рукама. У ствари Срби се сада налазе у стању либералне окупације.»

Политика неопредељености српских власти је, сматра Дугин разумљива јер директна конфронтација Срба против Запада није могућа с обзиром на то да су снаге неупоредиве. Истовремено, није потребно Србе кривити за повлачење јер су у овој борби сачували своју част. Међутим, сада долази интересантан моменат.

«Улазак у ЕУ и приближавање Западу захтева признање независности Косова. То је апсолутно нелегитимно са становишта српског народа. Али то је захтев који ће Запад ставити као главни услов за интеграцију. Русија, што и није чудно предлаже Евроазијску унију и ОДКБ или друге савезе и признаје територијалну целовитост Србије укључујући и Косово. За нас Косово је Србија. И то није само жеља него и наш политички став. Ми можемо доћи на Косово уколико за то добијемо сагласност од Србије.Ми не сматрамо да је то друга држава и за нас та држава не постоји. Политички или војни савез са Русијом такође не искључује економске односе са Западом, Казахстан и Јерменија које су чланице ЕАУ такође имају добре економске односе са Западом и нема предрасуда по том питању. Али ако Србија уђе у Евроазијску унију, њен територијални интегритет постаје директно питање Руске Федерације. А албанским властима на Косову већ ће бити теже да разговарају јер смо ми нуклеарна држава а то је наш савезник. Наравно питање територијалне целовитости и квалитета живота Срба на Косову постају питања којима ће се директно бавити Русија-нуклеарна земља са огромним потенцијалом».

И шта ће господин Вучић да бира између једног и другог, пита се Дугин? Европу која нуди некакву економску помоћ, друштвене пројекте, геј параде и остала либерална достигнућа. У ствари то су унутрашње ствари Србије. Нама се то не свиђа али то је ваша ствар. Али ако Европа нешто обећава обратите пажњу на Румунију, Мађарску, Словачку и Словенију које размишљају о изласку из ЕУ, због тога што она задовољава захтеве у неким аспектима а у неким не, као нпр у пољопривреди и индустрији. Није Европа лек за све.

Али добро, рецимо да Европа и додели Србији неку помоћ народ је неће видети. Остаће само дугови као у Грчкој и доћи ће до пљачке земље и народа. А томе се још мора додати и признање Косова. То јест да би добио сумњиву услугу још мораш да продаш душу. Тако то увек бива са ђаволом…

А Русија шта предлаже? Русија можда није у тој позицији да преузме на себе одговорност за економско благостање. Ми имамо гас, нафту, и уколико се Срби интегришу у наше структуре ми ћемо изградити најповољнији модел за енергетске и друге ресурсе. Руска екон0мија није толико слаба иако смо под санкцијама, али ми не можемо преузети на себе одговорност за економску стабилност Србије као што то не може ни ЕУ. Али ЕУ ствара слику да може да реши проблеме. Ми можемо да помогнемо али Србија мора сама да управља економијом.

А шта ми можемо да решимо? Можемо да решимо питање територијалне целовитости Србије. Обратите пажњу, земље бившег СССР, као и окружења које су се обратиле Западу за помоћ око очувања територијалне целовитости, губе је. (Грузија, Украјина, Турска, Азербејџан). Где је данас Грузија? А Турској прети курдски сепаратизам. А они који желе да сачувају суверенитет као Асад раде следеће: «Владимире Владимировичу ступамо у савез са вама», а Владимир Владимирович одговара: «Долазимо код вас». И Сирија остаје целовита, ту почиње прелом. То је чињеница. А Америка не обезбеђује територијални интегритет својим савезницима. Овај закон нема личне везе са Србијом, али ако господин Вучић буде проверавао његово функцинисање у стварности шта ће бити са владом на челу са овом прогресивном дамом, ако Косово буде признато. Мислим да американци и рачунају на талас нових протеста, немира и распад Србије. Још увек има куда да се распада. Због тога ми се чини да га Запад користи као жртвеног јарца терајући га да ради ствари које би пре или касније могле да доведу до његове погибије. Тако су и Асада користили и кад је схватио да то не може да прође обратио се Русији. И Ердогана су користили. Па кад је схватио да му осим Русије нико не може помоћи да заштити суверенитет обратио се Русији. Вучић ће као прагматичан политичар изабрати да сачува Србију и себе не крају (ипак је он из Радикалне странке и српски национализам му није био стран). У одређеном моменту он ће морати да бира на који начин жели да уђе у историју: као издајник који је издао своју земљу, и кога ће народ проклињати вековима — а код Срба је то веома важно, или да уђе у Евроазијску унију. Ово је наравно радикалан корак али истовремено и спас Србије, самог Вучића и политичког модела. А данас је Русија у таквој позицији да овакав избор није ризичан за разлику од раније.

Када су Срби одлучили да делују код нас је био неред, Јељцин и демократија. А када смо се опоравили Срби су се уморили и исцрпели сву енергију. То је тужно и представља несклад у нашем политичком животу. Али ако објективно погледамо политичку слику уверен сам у могућност политичког избора у корист Евроазијске уније и ОДКБ-а и то је добро решење. И уз овај ниво русофилије Вучић има легитимитет народа за овакво решење. Да ли ће он то моћи да спроведе или не, видећемо. Али када дође фатални дан мораће да се одлучи да ли ће да крене путем Мила Ђукановића и потпуно се одвоји од православног руског света или ће се определити да сачува Србију и њено територијално јединство. Ако прихватимо Србију у Евроазијској унији ми је прихватамо као целовиту државу. Дакле и Косово постаје део Евроазијске уније. Као што је и територија Сирије јединствена и ми се боримо за њу. Ми губимо наду када кажу «напоље». Не, за притисак нас није брига.

Потребно је подсетити и на председничке изборе у САД где се Русија оптужује за «умешаност». Ово су наравно лажне информације али и саме такве претпоставке указују на то колико је Русија јака. наводи Дугин. И тако јак партнер може се залагати за српско Косово при томе, ни на који начин не утичући на Албанце који тамо живе. Улазак у Евроазијску унију је спас не само за животе косовских Срба којима поново прети геноцид након победе «Партије рата»на последњим изборима него и спас за саму Србију.

Садашња ратна дејства у Сирији и Украјини су нераскидиво везани са догађајима у бившој Југославији, сматра Александар Гељевич.

«Иде велики рат континената. Борба атлантизма и евроазијства,цивилизације копна и мора, коначно је добила карактер борбе за униполарни свет, против мултиполарног света. Због тога сви ратови које сте поменули и у бившој Југославији, и дешавања на Косову, и касније у Украјини и Сирији представљају само више фронтова једног рата-рата за униполарни свет оличен у НАТО-у, Западу и глобалистичкој елити».

Наравно Трапм је подржан у САД-у управо због тога што је критиковао униполарни глобалистички свет. То је такође и знак да се амерички народ не идентификује са глобалистичким елитама, и што и ми имамо присталица на тој страни границе. Као што и Запад има присталице оличене у либералима-глобалистима у Србији, Русији и другим земљама тако и ми имамо присталице у Америци.Али Трамп није изабран због овога што данас ради него због онога што је раније говорио. А његове речи су биле евроазијске. Говорио је о плурализнмум, за биполарни свет, против америчког мешања у питања других земаља. Говорио је о Америци до Вилсона, о Америци која ће се фокусирати на сопствене проблеме. Ми ништа друго и не желимо.

И ако постоји подршка за то онда ми имамо шансе да се притисак униполарног света на Европу, Балкан, Евроазију и Блиски Исток смањи. Ми још увек не видимо потврду за ово али је Трамп током предизборне кампање најавио фокусирање у том правцу. То је један те исти рат тј. рат рат на континенталном нивоу. Један од главних фронтова пролази преко Балкана. И Србија овде иступа као представник копна, евроазијске цивилизације, континенталних сила. Она се борила и бори, у свим етапама борбе не само за себе него и за нас и за цивилизацију. И супротставља се униполарном свету. Српски рат је и сиријски, украјински. Ми немамо ништа против Украјинаца али они су направили избор у корист униполарног света. То није борба Руса и Украјинаца него мултиполарног и биполарног света.

При том он је додао да су Срби одлични борци али да им недостају информације. У овој фази многа питања морају да се решавају само умом како би се спасили животи.

«Један од важних фронтова континенталног рата одржава се у Београду и у Косовској Митровици где се одлучује о распаду земље јер се на другој страни налази албански фактор. То не значи да су Албанци сами по себи лоши. Народ не може да буде лош. Али они представљају инструмент манипулације, и они не бране ни сопствену слободу. Они су као и Украјинци плаћени за то, али ће све изгубити ако наставе са атлантистичком политиком. Њих само користе а после ће их ликвидирати и демонизовати, то је већ познато. Хрватски лидери националне борбе против Срба су у затворима. На њихов нацизам су затваране очи а када се рат завршио завршили су у затворима. Хрватска је данас држава са нултим степеном суверености. И где је њихов национални понос? По затворима. Морамо разумети да ово више није борба Срба против Албанаца, Хрвата или Бошњака, ово је велики континентални рат. И свако мора да начини сопствени избор, и Хрвати, и Албанци и Бошњаци. За Србе не говорим то је наш ров. Након притисака Запада историја пораза Срба је још јача. Њима се нуди бела застава, капитулација, прелазак у други логор. Са политичког становишта то је могуће а са становишта народа не. Србија се сада налази пред последњим избором. Ово је фаза раздвајања након које ће уследити или један или други сценарио. Велика је одговорност на руководству Србије.Ово више није игра нити лично богаћење него се тиче судбине народа. Мислим да је време да се идејни либерали окрену својим идеалима и кажу :Ови људи имају право на своје, ови на своје, ови на своје…».

 

 

 

 

 

Тагови: ; ; ; ; ;