Да ли договор о примирју у Сирији, који су у Хамбургу постигли председници Русије и САД, Владимир Путин и Доналад Трамп, заиста значи и корак ка крају рата у тој земљи, питање је о ком се полемише у стручним круговима. Експерти кажу да би требало сачекати и видети да ли ће се примирје уопште поштовати.

Сви се слажу у оцени да су договори два лидера „превазишли очекивања“, а немачки новинари споразум о примирју у Сирији називају и „великим успехом руске политике“, наводећи да је то оно што су руски политичари дуго желели, а да Американци нису подржавали напоре руске стране.

Путин и Трамп су током свог првог личног сусрета, на маргинама самита Г 20, договорили да Русија и САД преузму на себе обавезу да обезбеде престанак ватре на југозападу Сирије, у рејонима Дера, Кунејтра и Сувејда, а о стварању такве зоне примирја договорили су се експерти Русије, САД и Јордана, 7. јула у Аману.

Престанак ватре у тој зони ступиће на снагу 9. јула у подне, по локалном времену у Дамаску. Безбедност око те зоне осигураваће руска војна полиција у координацији са САД и Јорданом. Разговори о престанку ватре у северној зони биће настављени.

Уједињене нације поздравиле су договор који су Русија и САД постигле о примирју на југозападу Сирије, наводећи да ће то помоћи мировном споразуму.

Међутим, има аналитичара који сматрају да ће Путину и Трампу бити тешко да остваре постигнуте договоре, а сумњају и у искреност Трампових обећања.

„Уверен сам да се примирје неће озбиљно поштовати. Пред Трампом не лежи задатак да очува примирје у Сирији, већ напротив — у његов задатак улази деконструкција Сирије као јединствене државе. И због тога тешко да се може рећи да ће на југу Сирије бити предузети кораци који ће довести до помирења са актуелном влашћу“, рекао је за руске медије политиколог и експерт за Блиски исток Александар Сотниченко.

Сотниченко сматра да на југу Сирије — без обзира на то што САД то негирају — велики утицај имају исламистичке, терористичке групе. Конкретно, Хајат Тахрир ел Шам, бивши Нусра фронт.

Њих Американци, тврди аналитичар, не могу да контролишу, а „могуће и не желе“, па се „у сваком случају, кривица за прекид примирја увек може свалити на Тахрир ел Шам — они почну да пуцају, Сиријци одговоре“.

Сотниченко је такође скептичан према могућностима сарадње између Русије и САД у Сирији јер, како је рекао, Вашингтон и Москва имају потпуно различите циљеве и задатке.

Политиколог сматра да је за Русију најпогоднији формат састанака у Астани и разговор са земљама-суседима Сирије, које су заиста заинтересоване за очување мира и стабилности у тој земљи.

Политиколог такође оцењује и да ће сваки позитиван споразум САД са Русијом амерички политички естаблишмент сматрати издајом Трампа и доказом његових „тајних односа“ са Русијом.

Ипак, има и другачијих мишљења:

„Споразум који је објављен јуче је веома промишљена и исправна одлука, јер улога САД и Јордана у Сирији није ништа мања од улоге Турске, која додуше не мари за догађаје на југу Сирије, јер њу интересује Идлиб… Разговори о томе да се САД прикључе воде се у Аману одавно, али тек јуче су све карте биле отворене — и САД су сада једна од земаља-гараната примирја у Сирији. Русији овај споразум дефинитивно иде у прилог. Пре свега зато што Москва подржава нормализацију ситуације у Сирији, а осим тога Русија сада може и да део одговорности пребаци на САД, док су раније сва дејства Асадових снага и њихових савезника могла да увуку Русију у конфронтацију са САД, што никоме није потребно“, каже за Спутњик Кирил Семјонов, начелник Центра за исламска истраживања Института за иновациони развој.

Аналитичар рачуна на то да би договорено примирје могло да се прошири и на друге сиријске регионе.

Оливера Никодиновић за СПУТНИК

Тагови: ; ; ; ;