Прво економија земље, затим инфраструктура и помоћ другим земљама, и на крају — војска. То је, поједностављено, скица будуће геополитичке карте света.

Дискурс светске политичке, медијске, па и обавештајне пажње усресређен је на америчко-руске односе, напомиње за Спутњик војнополитички аналитичар Александар Радић, али сугерише да ће у обликовању будућег света тема бити оно што ради Кина, јер је постала прворазредна сила која почиње да размишља глобално.

Доиста, у Хамбургу је Меркелова у фокусу јер је домаћин самита, али шта ће после састанка Путина и Трампа рећи Си Ђинпинг? Каква је геополитичка стратегија Кине и по чему се разликује од руске и америчке?

Економијом до циља

Кина је данас изузетно успешна земља кад је у питању економија, истиче Слободан Унковић, бивши амбасадор Србије у овој земљи, а у исто време је њихова доктрина спољне политике да се боре за мир, не мешају се у политику других земаља, да врло су конструктивна чланица Савета безбедности Уједињених нација.

Кинески интерес је, додаје Унковић за Спутњик, да се сачува мир и обезбеде нормални услови за успешан привредни развој.

„Најважније, не праве разлику између великих и малих земаља, привредно најразвијених и земаља у развоју. Хоћемо и сарадњу али не желимо да се мешамо у унутрашња питања других земаља је нешто што одликује савремену Кину“, указује Унковић.

Досад су Американци били ти који су свет гледали као планету где су они доминантни, анализира Александар Радић, а то симболично али и практично потврду има у чињеници да су америчке оружане снаге једине које имају команде чије су зоне одговорности постављене тако да покривају читаву планету — и тамо где физички јесу, али и тамо где нису присутни.

Русија, прецизира Радић, ако се изузме криза у Сирији, углавном се бави територијом која је у њиховом домашају, земљама са којима се граничи или које су за њих директно безбедносно интересантне и које су традиционално биле у руској сфери утицаја.

А тек улога војске

„Кина је потпуно нови феномен јер гради флоту отвореног мора, у овом тренутку већ има други носач авиона, јасно показује да жели да изађе на океане и то не само према питању статуса и њихових амбиција у Јужном кинеском мору, него дугорочно гледано, мислим да ће кинеска застава моћи да се види на бродовима који ће да плове широм светских океана“, најављује Радић.

Затим успостављају почетну инфраструктуру за базе које би требало да граде у Африци, наводи Радић, а Џибути је прва тачка где ће се Кина војно појавити.

Међутим, наглашава он, пре свега им је фокус на економиији, улагањима у инфраструктуру, подршци земљама које касније треба да буду место за продају кинеске робе, грађењу будућег политичког и војног присуства.

У пракси то, каже Радић, функционише тако што Кина у подсахарској Африци као у некој врсти лабораторијских услова показује сценарио у којем прво даје кредите па онда гради путеве јер су врло озбиљно ушли у амбициозне планове развоја афричких комуникација које би требало да повежу територије земље.

„Желе да омогуће транспорт контејнера са робом, али тим истим путевима ће врло брзо да се креће прво оружје које ће да продају на тржишту, а затим и кинеска војска која ће у наредним годинама добити све већу улогу и кроз споразуме са земљама које би биле кинеске савезнице и кроз учешће у разним формама међународних операција под мандатом УН“, прогнозира Радић.

Кина, закључује Радић, припрема нови сценарио, драмски обрт у коме сад ствара основу за деценије које предстоје.

Ненад Зорић за СПУТНИК

Тагови: ;